Храздан (река)

Храздан
јерм. Հրազդան
Храздан ; јерм. Հրազդան
	Река Храздан
Опште информације
Дужина	141 km
Басен	2.560 km2
Пр. проток	17,9 m3⁄s
Слив	река Аракс; Каспијско језеро
Водоток
Извор	Севан
В. извора	1.097 m ; ушће: 826 m
Ушће	[[У Аракс код града Масис ]]
Географске карактеристике
Држава/е	Јерменија
Насеља	Јереван, Храздан, Севан
Притоке	Getar River
Река на Викимедијиној остави

Храздан (јерм. Հրազդան)^[1] је најдужа река у Јерменији. Представља северозападну отоку језера Севан, и тече ка југу кроз марз Котајк и главни град Јереван. Улива се у реку Аракс на југу земље. Има велики значај за привреду Јерменије (хидроенергије, наводњавање, риболов).

Име[уреди | уреди извор]

У 7. веку пре нове ере краљ Урартуа Руса II је наредио да се прокопа канал између државе Аза (на Араратској висоравни) и долине Куарлини (данашњи Ечмијадзин). Канал је прозван као Илдаруниа. Име Храздан први је употреби Мојсије Коренски.

Географске и привредне карактеристике[уреди | уреди извор]

Река Храздан представља отоку језера Севан (северозападна обала језера крај истоименог града). Са висоравни се постепено спушта ка југу и протиче кроз Јереван, главни град Републике Јерменије. Крај Јеревана прави неколико веома оштрих окука. У доњем делу тока тече кроз Араратску равницу све до ушћа у Аракс, на граници Јерменије и Турске.

Дужина тока, од извора до ушће је 144 km, а укупна површина слива износи 7.310 km² (рачунајући и басен језера Севан), док је површина слива самог водотока 2.560 km².^[2]

Просечан пад износи 1,8 м/км. Просечан проток воде на излазску из језера износи свега 2 m³/s, а на ушћу 17,9 m³/s. У периоду од 1930. до 1960. на реци је изграђено укупно 8 хидроелектрана, што је довело до наглог пада нивоа самог језера Севан.

Поред производње електричне енергије, воде Храздана се користе и за наводњавање, индустрију, али и за риболов.