Хрскавица
Хрскавичаво ткиво је врста адултног потпорног везивног ткива која организму дају облик и пружају потпору меким ткивима захваљујући способности да трпе притисак и истовремено очувају еластичност.
Код ембриона се образује на местима која се неће битно променити као и на местима где ће бити замењено коштаним ткивом.
У одраслом организму налази се:
- у зглобовима
- деловима дугих костију који се издужују
- између кичмених пршљенова
- у делу скелета грудног коша
- у ушној шкољци
- у носу и др.
Грађа[уреди | уреди извор]
Хрскавичаво ткиво сачињавају:
- крупне хрскавичаве ћелије:
- међућелијска маса (матрикс) у којој су
- влакна.
На површини хрскавичавог ткива налази се перихондријум.
Развиће хрскавичавог ткива код човека[уреди | уреди извор]
Хрскавичаво ткиво је мезодермског и ектомезенхимског порекла. Формирање хрскавичавих ткива (хондрогенеза) започиње у 5. недељи развића ембриона. Тада се популација хондрогених ћелија (део матичних ћелија мезенхима), кондензује на одређеним местима – хондрогеним пољима. Хондрогене ћелије се деле и диференцирају у хондробласте. У току даље диференцијације хондробласти се деле, стварају интрацелуларни матрикс и сазревају у хондроците. Хондробласти који се деле најчешће остају у групама од по две ћелије.[1]
Класификација[уреди | уреди извор]
На основу врсте влакана разликују се три врсте овог ткива:
Хијалина (стакласта) хрскавица сачињава хрскавичави скелет риба, као и хрскавицу носа, душника и зглобова човека. Ове хрскавице има највише у организму одраслог човека. У њеном матриксу налазе се колагена влакна изграђена од колагена типа II.
Мрежаста (еластична) хрскавица је присутна у ушној шкољци, гркљану, док се влакнаста хрскавица налази у зглобовима и између кичмених пршљенова. Еластична хрскавица поред колагених садржи и еластична влакна
Влакнаста хрскавица садржи крупна колагена влакна изграђена од колагена типа I и груписана у снопове.
Литература:[уреди | уреди извор]
- ^ Николић, И., Ранчић, Г., Раденковић, Г., Лачковић, В., Тодоровић В., Митић, Д. 2004. Ембриологија човека – уџбеник и атлас. Медицински факултет: Ниш. стр. 53–54.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- BioNet škola
- Public domain text from Gray's anatomy dated 1918, so probably needs updating
- I've heard 'Ears and nose do not ever stop growing.' Is this false?
