Хуангпу (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуангпу
Сателитски снимак реке Хуангпу
Опште информације
Дужина113 km
Пр. проток180 m³/s ​m3⁄s
СливИсточно кинеско море
Пловностпловна
Водоток
УшћеЈангце
Географске карактеристике
Држава/е Кина
Река на Викимедијиној остави

Хуанпу (класични кинески: 黄浦江; пинјин: huángpŭ jiāng; дословно "река жуте банке", романизовани кинески: Вампу) је кинеска река која протиче кроз Шангај. раније позната и као Хуанг Ксие Пу, а данас као „матична река Шангаја“ је кинеска река која протиче кроз Шангај делећи га на Пуки и Пудонг.

На обе обале ове реке смештене су важне знаменитости Шангаја као што су нпр. светски познати финансијски центри Бунд и Лујиазуи.

Хуангпу која је широка у просеку 400 метара, последња је значајна (вештачка) десна притока која се улива у Јангце на мање од 50 км пре него што се он улије у Источно кинеско море. Не смрзава се током целе године, и важан је пловни пут у области Шангаја.

Направљена је по наређењу лорда Џуншена током периода Зараћених држава.

Хуанпу је била главни извор водоснабдевања (није за пиће) за град Шангај и његових 17 милиона становника у 2006. години.

Географија[уреди | уреди извор]

Хуангпу 1920.

Хуангпу је највећа река у централном Шангају, са главним притоком Сиџо. Дугачка је 114 км, широка у 300-700 м (у просеку 400 м) и дубок 9 метара. Административно дели град Шангај на две регије: Пуки („западно од Хуангпуа“), традиционални центар града, и Пудонг („града источно од Хуангпуа“).[1]

Почиње од језера Дианџан у Дианфенгу, граду Џујиајиао, округу Кингпу, Шангај, и улива се у реку Јангце у месту Вусонгкоу, као последња је притока реке Јангце пре него што се улије у море.

Њене главне притоке су уз море, а река Хуангпу се користи и за наводњавање локалног земљишта.

Дубина воде реке Хуангпу је око 10 метара, а најдубља тачка је око 17 метара. Некада је то био главни пловни пут шангајске бродске индустрије и има чувени мол Џилиупу. У данашње време његов бродски статус постепено замењују морске луке са дубоким водама, али дубина канала од луке Јуџао (северозападно од Фенгкиан-а ) до Вусонгкоу-а и даље остаје изнад 8,2 метра. Бродом од 3.000 тона може се проћи мост Сонгпу током целе године, и Бродови од 5.000 тона могу директно доћи до Минханг -а, морски брод од 10.000 тона може доћи до Вујинг-а, а морски брод од 50.000 тона може проћи мост Ксупу.

Клима[уреди | уреди извор]

Поморска локација града условљава благу климу коју карактеришу минимална сезонска отступања. Просечна годишња температура је око 16 °C); јулски максимум је у просеку око 27 °C, а просечни јануарски минимум је око 3 °C).

Годишње падне око 1.140 мм падавина, са највише кише у јуну, а најмање у децембру.

Клима Шангај (нормале 1991–2010, екстреми 1951–садашњост)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 22,1
(71,8) 		27,0
(80,6) 		29,6
(85,3) 		34,3
(93,7) 		35,5
(95,9) 		37,5
(99,5) 		39,2
(102,6) 		39,9
(103,8) 		38,2
(100,8) 		34,0
(93,2) 		28,7
(83,7) 		23,4
(74,1) 		39,9
(103,8)
Максимум, °C (°F) 8,1
(46,6) 		10,1
(50,2) 		13,8
(56,8) 		19,5
(67,1) 		24,8
(76,6) 		27,8
(82) 		32,2
(90) 		31,5
(88,7) 		27,9
(82,2) 		22,9
(73,2) 		17,3
(63,1) 		11,1
(52) 		20,58
(69,04)
Просек, °C (°F) 4,8
(40,6) 		6,6
(43,9) 		10,0
(50) 		15,3
(59,5) 		20,7
(69,3) 		24,4
(75,9) 		28,6
(83,5) 		28,3
(82,9) 		24,9
(76,8) 		19,7
(67,5) 		13,7
(56,7) 		7,6
(45,7) 		17,05
(62,69)
Минимум, °C (°F) 2,1
(35,8) 		3,7
(38,7) 		6,9
(44,4) 		11,9
(53,4) 		17,3
(63,1) 		21,7
(71,1) 		25,8
(78,4) 		25,8
(78,4) 		22,4
(72,3) 		16,8
(62,2) 		10,6
(51,1) 		4,7
(40,5) 		14,14
(57,45)
Апсолутни минимум, °C (°F) −10,1
(13,8) 		−7,9
(17,8) 		−5,4
(22,3) 		−0,5
(31,1) 		6,9
(44,4) 		12,3
(54,1) 		16,3
(61,3) 		18,8
(65,8) 		10,8
(51,4) 		1,7
(35,1) 		−4,2
(24,4) 		−8,5
(16,7) 		−10,1
(13,8)
Количина падавина, mm (in) 74,4
(2,929) 		59,1
(2,327) 		93,8
(3,693) 		74,2
(2,921) 		84,5
(3,327) 		181,8
(7,157) 		145,7
(5,736) 		213,7
(8,413) 		87,1
(3,429) 		55,6
(2,189) 		52,3
(2,059) 		43,9
(1,728) 		1.166,1
(45,909)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 9,9 9,2 12,4 11,2 10,4 12,7 11,4 12,3 9,1 6,9 7,6 7,7 120,8
Релативна влажност, % 74 73 73 72 72 79 77 78 75 72 72 71 74
Сунчани сати — месечни просек 114,3 119,9 128,5 148,5 169,8 130,9 190,8 185,7 167,5 161,4 131,1 127,4 1.775,8
Извор: Кинеска метереолошка администрација[2]

Речни саобраћај[уреди | уреди извор]

Отварање Шангаја за инострано пословање одмах је довело до оснивања главних европских банака и вишенаменских комерцијалних кућа. Изгледи за град као водеће средиште спољне трговине додатно су побољшани када је Кантон (данашњи Гуангџоу ), супарничка лука у југоисточној приморској провинцији Гуангдонг, одсечен од свог залеђа побуном Таипинг (1850–64). Потакнути овом потенцијалном претњом за непрекидно ширење њихових комерцијалних операција у Кини, Британци су стекли права пловидбе на reci Јангце 1857. Као природни излаз за огромно залеђе доњег Јангцеа, Шангај је брзо растао и постао водећа кинеска лука и до 1860. године чинио је око 25% укупне бродске тонаже која је улазила и одлазила из земље.

  • Речни саобраћај

Када је Шангај постао један од главних кинеских транспортних центара, са морском и речном луком, река Хуангпу је добила на значају, јер је служика као одлична лука за време осеке када морска пловила могу пловити реком до самог града.[3]

Почетком 1950-их лука је била подељена на низ специјализованих одељења. Пудонг, на источној обали Хуангпуа и у округу Хуангпу, користи се за складиштење расуте робе и за одржавање и поправку бродова за транспорт. Пуки, у округу Нансхи на западној обали, и острво Фукинг налазишта су пристаништа за генерални терет.[3]

Дуж Хуангпуа изграђени су следећи океански терминали Зхангхуабангу, Јунгонг Лу, Гонгкинг, Лонгву и Зхујиамен. Више терминала изграђених на јужној обали Јангцеа, укључујући оне на Баосхан, Луојинг и Ваигаокиао, знатно су повећали капацитет промета градске луке. Дубокоморска лука у близини обале у заливу Хангзхоу започела је са радом 2005. године.[3]

Веома коришћене везе на унутрашњим пловним путевима, одвија се преко река Сузхоу и Вусонг, и широка мрежа канала одржава се са Сузхоуом, Вукием и Иангзхоуом у провинцији Јиангсу и са Хангзхоуом у провинцији Зхејианг.[3]

Екологија[уреди | уреди извор]

Град Шангај је 1996. проглашен за један од еколошки најугроженијих градова на свету, на шта је утицало и велико загађење реке Хуангпу индустријским и комуналним отпадом градском канализацијом и бродским отпадом (без обзира на то што је, Хуангпу главни извор водоснабдевања у Шангају).[3]

Заштита животне средине и урбана чистоћа побољшани су у првим деценијама 21. века операцијама рециклаже индустријског и чврстог отпада које води општинска корпорација. Рециклира се више од 1.000 различитих материјала, укључујући пластику, хемијска влакна и остатке, машинске компоненте, уље и масти, крпе, људску коса и животињске кости, отпадних вода из градских колектора и индустријских постројења.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The New Huangpu River Both Banks | Shanghai Travel Guide”. web.archive.org. 13. 4. 2014. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2021. 
  2. ^ „中国地面国际交换站气候标准值月值数据集”. China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ „Huangpu River | river, China”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Sladen, Douglas (1895), "Bits of China", The Japs at Home, 5th ed., New York: New Amsterdam Book Co., pp. 276–354.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Хуангпу на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуангпу_(река)&oldid=27045250”