Х-8 (филм)
| Х-8 | |
|---|---|
.jpg) Филмски постер | |
| Изворни наслов | H-8 |
| Жанр | драма |
| Режија | Никола Танхофер |
| Сценарио | Звонимир Берковић Томислав Буторац |
| Главне улоге | Ђурђа Ивезић Борис Бузанчић Антун Врдољак Вања Драх Маријан Ловрић |
| Музика | Драгутин Савин |
| Сниматељ | Славко Жалар |
| Монтажа | Радојка Танхофер |
| Година | 1958. |
| Трајање | 105 минута |
| Земља |  ФНРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Х-8 је хрватски и југословенски драмски филм из 1958. године[1] године редитеља Николе Танхофера.[2] Радња се темељи на истинитој причи о фаталној несрећи коју је проузроковао непознати возач аутомобила 1957. године. „Х-8” су почетне ознаке његових регистарских таблица, и једини податак о починитељу злочина. Филм је награђен Великом Златном ареном на Фестивалу играног филма у Пули 1958. године.
Радња
[уреди | уреди извор]У ноћи 14. априла 1957. године на загребачком аутопуту сударили су се аутобус и фабрички камион. Судар је претицањем узроковао непознати возач који одмах после тога хладнокрвно гаси светла и бежи, а да се није ни осврнуо. Остатак филма прати догађања у аутобусу и камиону све до саме несреће. Упознајемо судбине путника аутобуса — студенткиње клавира Алме Новак, новинара Бориса, његовог колеге и пријатеља, пропалог глумца Креше Миљуша и његове супруге, возача Јосипа Бараћа, његовог помоћника Јанеза Понграца и других. Истовремено, пошиљку лима камионом превози шофер Рудолф Кнез, а прате га његов син Владимир и његов познаник из затвора Фрањо Росић, који им се накнадно прикључи. Истовремено, приповедачи злокобно најављују скору несрећу и бројеве седишта погинулих путника аутобуса, док они сами стално мењају места.[2]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Ђурђа Ивезић | Алма Новак |
| Борис Бузанчић | Новинар Борис |
| Антун Врдољак | Фотограф Водопија |
| Вања Драх | Крешо Миљуш |
| Мира Николић | Мајка Гордана |
| Маријан Ловрић | Рудолф Кнез |
| Антун Налис | Лопов Ивица |
| Рудолф Кукић | Швајцарац Освалд |
| Миа Оремовић | Жена Швајцарца |
| Стане Север | Јанез Понграц |
| Перо Квргић | Јакупец |
| Марија Кон | Тамара Јакупец |
| Фабијан Шоваговић | Фрањо Рошић |
| Љубица Јовић | Крешина жена |
| Синиша Кнафлец | Владимир Кнез |
| Иван Шубић | Јосип Бараћ |
| Драго Митровић | Иван Вукелић |
| Јосип Пресл | Невен Шестан |
| Андро Лушичић | Доктор Шестан |
| Стјепан Јурчевић | Проф. Никола Томашић |
| Крунослава Фрлић | Марија Томашић |
| Павле Богдановић | Војник Мишо Петровић |
| Милан Орловић | Живковић |
| Мартин Матошевић | Сељак Дукат |
| Рудолф Сремец | Алмин љубавник |
| Круно Валентић | Продавац Вечерњег |
| Добрила Берковић | Весна Јакупец |
| Нела Ержишник | Јакупецова сестра |
| Санда Фидершег | Супруга доктора Шестана |
| Недим Омербеговић | Књижевник |
| Габи Новак | Глас с радија (пева песму „Сретан пут”) |
| Иван Ловрић | |
| Адам Ведерњак | Тип који купује сат |
| Рикард Брзеска | Конобар |
| Иван Хетрих | Приповедач #1 |
| Стјепан Јакшевац | Приповедач #2 |
Комплетна филмска екипа ▼
| Редитељ | Никола Танхофер | |
| Сценариста | Звонимир Берковић | (идеја) |
| Звонимир Берковић | (писац) | |
| Томислав Буторац | (писац) | |
| Никола Танхофер | (идеја) | |
| Композитор | Драгутин Савин | |
| Директор фотографије | Славко Залар | |
| Монтажер | Радојка Танхофер | (као Радојка Иванчевић) |
| Сценограф | Здравко Гмајнер | |
| Костимограф | Олга Марушевски | |
| Одсек за шминку | Ева Бадер | асистент шминкера |
| Бранка Кинцл | фризер | |
| Јанко Веверец | асистент шминкера | |
| Соња Зечевић | шминкер | |
| Менаџер продукције | Фрањо Бенковић | вођа снимања |
| Данијел Ивин | помоћник организатора | |
| Живко Петровић | директор филма | |
| Помоћник режије | Стипе Делић | помоћник редитеља |
| Младен Феман | помоћник редитеља | |
| Уметнички одсек | Перо Ловрић | сценски реквизитер |
| Одсек за звук | Јосип Боларић | асистент тонског сниматеља |
| Федор Јелер | тонски сарадник | |
| Одсек за камеру и расвету | Миодраг Грбић | пратилац камере |
| Иво Орешковић | сценски мајстор | |
| Вјенцеслав Орешковић | пратилац камере | |
| Ивица Рајковић | фотограф | |
| Фрањо Жагар | вођа расвете | |
| Славко Залар | сниматељ | |
| Одсек за костим | Милица Чевид | гардеробер |
| Одсек за монтажу | Иванка Гуложнић | асистент монтажера |
| Музички одсек | Лидија Јојић | музички уредник |
| Остала екипа | Иванка Форенбахер | секретар режије |
Критике
[уреди | уреди извор]Даниел Рафаелић је за Филмски лексикон записао:
„Један од најцјењенијих хрватских филмова, Х-8... се подједнако одликује дојмљивом глумом, режијом и монтажом. На почетку филмског излагања разоткрива се завршни расплет – судар аутобуса и камиона, а чак се и открива број погинулих те бројеви мјеста на којима су ти људи сједили. Напетост произлази из чињенице што ликови тијеком вожње измјењују своја мјеста, а поистовјећивање гледалаца и ликова појачава истицање тврдње да се ради о истинитом догађају (узрочник судара побјегао је с мјеста несреће, а једино је запамћен почетак његове регистрације: Х-8...). Ликови су слојевито обликовани, ритам је узоран, а цјелина остварује типичан југославенски микросвијет тога времена односно панораму сложенога друштва.”[3]
Награде
[уреди | уреди извор]Х-8 је на Фестивалу играног филма у Пули добио награде за најбољи филм, режију, сценарио, епизодног глумца и глумицу (Антун Врдољак и Миа Оремовић), као и награду публике Јелен.[2][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Хрватски филмски архив: Попис хрватских дугометражних филмова 1944. - 2006. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. јануар 2011), Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ а б в „H-8”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021.
- ^ „Filmski leksikon: H-8”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ „H-8”. Nacionalni arhivski informacijski sustav. Приступљено 28. 1. 2021.
