Цваст

главица хризантеме

реса Alnus incana

Цваст представља скуп цветова на заједничкој осовини. Биолошки значај цвасти је у томе што груписање цветова олакшава опрашивање јер инсекти за кратко време обиђу више цветова када су они груписани и лакше их уочавају у лишћу. Исто тако, цвасти са пуно ситних цветова лакше се покрећу ваздухом, што је важно за биљке које се опрашују ветром.

Заједничка осовина је вретено цвасти, које може да се грана:

• моноподијално или
• симподијално.

У зависности од тога како се вретено грана разликују се два основна типа цвасти:

1. рацемозне и

2. цимозне.

Рацемозне (гроздасте) цвасти

• 
  грозд
• 
  клас
• 
  гроња
• 
  клип
• 
  штит
• 
  главица
• 
  сложен штит
• 
  метлица

Вретено ових цвасти грана се моноподијално, тако што осовина дуго расте, а од ње се образују бочне гране са цветовима, па се тек на крају на њеном врху развија цвет. Најмлађи цвет је увек онај на врху вретена.

Врсте рацемозних цвасти су :

1. грозд, код кога се на дугачком вретену налазе цветови на дршкама исте дужине;

2. клас, на дугачком вретену се налазе седећи цветови;

3. гроња је, у ствари, грозд само што су цветне дршке различитих дужина, доњи, старији цветови имају дуже дршке;

4. штит, са кратког вретена полазе зракасто распоређене дршке исте дужине;

5. главица, вретено је проширено, кратко, задебљало и на њему се налазе седећи цветови;

6. клип је исто што и клас само што је вретено ваљкасто и задебљало;

7. реса је клас чије је вретено танко, витко и виси;

8. сложен клас, код кога се на вретену уместо цветова налазе класови;

9. сложен штит, са кратког вретена полазе штитови;

10. метлица је састављена од већег броја гроздова или класова.

Цимозне (рачвасте) цвасти

• 
  увојак
• 
  кривударка
• 
  дихазијум
• 
  полихазијум

Вретено се грана симподијално тако што врло рано завршава раст доношењем цвета па се испод њега развијају једна или већи број бочних грана. Тако је цвет прве осовине најстарији.

У зависности од тога колико се бочних осовина (једна, две или већи број) образује после прве разликују се три типа ових цвасти:

1. монохазијум, међу којима су најпознатије кривударка и увојак;

2. дихазијум и

3. полихазијум.

Галерија

• 
  главица
• 
  главица
• 
  главица
• 
  Главица: 1-језичасти (женски) и 2 - цевасти (хермафродитни)цветови.
• 
  клас
• 
  сложен штит
• 
  сложен штит
• 
  штит
• 
  гроња
• 
  гроња
• 
  грозд

Литература

• Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
• Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
• Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.

Спољашње везе

• Бионет школа