Церова (Пирот)

Координате: 43° 18′ 13″ С; 22° 29′ 35″ И / 43.3035° С; 22.493166° И / 43.3035; 22.493166
С Википедије, слободне енциклопедије
Церова
Церова
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 104
Географске карактеристике
Координате43° 18′ 13″ С; 22° 29′ 35″ И / 43.3035° С; 22.493166° И / 43.3035; 22.493166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина577 m
Церова на карти Србије
Церова
Церова
Церова на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Церова је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 104 становника (према попису из 2002. било је 171 становника).

Овде се налазе Запис миро храст код цркве (Церова), Запис оброк 1889 (Церова), Запис оброк 1863 (Церова), Запис Савића оброк Свети Ранђел (Церова), Запис оброк Свети Илија 1937 (Церова), Запис оброк Свети Илија 1814 (Церова) и Запис миро Спасића крушка (Церова).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Церова живи 163 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 61,7 година (59,2 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 82 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 733
1953. 719
1961. 639
1971. 564
1981. 410
1991. 250 248
2002. 171 175
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
165 96,49%
Југословени
  
6 3,50%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Образовање[уреди | уреди извор]

Основна школа у Церови

Школа у Церови отворена је 1868. године. Први учитељ био је Димитрије Младеновић, из Пајежа. Школа је радила у кући Мане Младеновића. Учитељ Димитрије учио је децу само да читају.

Школа у Церови радила је у тешким условима. Турци су посебно контролисали рад школа у овом крају због близине границе са Србијом (Гургусовац-књажевачки крај), и његове безе са Србијом.

После ослобођења од Турака, школа у Церови наставила је рад тек 1902/03. године, а први тадашњи учитељ у ослобођеној Церови био је Коста Мицић. Крајем тог периода, 1911/12. године, школу је похађало 36 ученика – дечака. У периоду између два светска рата, школа је редовно радила, 1939/40. године школу је похађало 79 ђака, од тога 43 дечака и 36 девојчица.

После ослобођења 1946/47. године четворогодишњу школу похађало је 79 ученика као и пре Другог светског рата. Од 1960. године школа је најпре прерасла у петогодишњу и постала централна – матична школа за села: Базовик, Шугрин, Орља и Мирковци. Већ школске 1966/67. године, у школу у Церови похађало је 204 ученика у осам разреда. У циљу рационализације школске мреже у општини, осмогодишња школа у Церови припојена је темачкој осмогодишњој школи. Због малог броја ученика, школа у Церови је више пута прекидала и настављала рад. Школске 2004/05. године школа у Церови је истурено одељење ОШ Душан Радовић у пироту са три ученика.

Учитељи основне школе у Церови од 1815. до 1915. године били су: Ђорђевић Божин, Младеновић Димитрије, Мицић Коста, Ристић Ђорђе, Стојадиновић Стеван.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]