Црвена малина

С Википедије, слободне енциклопедије

Црвена малина
Rubus idaeus
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiospermae
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Rosids
Ред:
Rosales
Породица:
Rosaceae
Род:
Rubus
Подрод:
Idaeobatus
Врста:
R. idaeus
Биномно име
Rubus idaeus
Синоними[1]
Синонимија
  • Batidaea idea (L.) Nieuwl.
  • Batidaea vulgaris Nieuwl.
  • Batidea peramoena Greene
  • Rubus acanthocladus Borb
  • Rubus buschii (Rozanova) Grossh.
  • Rubus chrysocarpus Čelak. ex Gyer
  • Rubus euroasiaticus Sinkova
  • Rubus fragrans Salisb.
  • Rubus frambaesianus Lam.
  • Rubus glaber Mill. ex Simonk.
  • Rubus greeneanus L.H.Bailey
  • Rubus leesii Bab.
  • Rubus obtusifolius Willd.
  • Rubus sericeus Gilib.
  • Rubus vulgatus Rozanova
  • Rubus komarovii Nakai
  • Rubus melanolasius (Dieck ex Focke) Kom.
  • Rubus sachalinensis H.Lév.
  • Rubus sibiricus (Kom.) Sinkova
  • Rubus nipponicus (Focke) Koidz.
  • Batidea acalyphacea Greene
  • Batidea arizonica Greene
  • Rubus carolinianus Rydb.
  • Rubus melanolasius Dieck
  • Rubus neglectus Peck
  • Rubus strigosus Michx.
  • Batidea viburnifolia Greene

Црвена малина или малина (лат. Rubus idaeus) је врста биљке из рода купина и малина (Rubus) и породице ружа (Rosaceae).

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Вишегодишњи жбун са усправним, зељастим стаблом. Листови сложени од 3-7 листића, длакави. Цветови бели са дугачким цветним дршкама, сакупљени на врховима грана или у пазуху листова у гроздасте цвасти. Плодови су многобројне коштунице које су спојене разраслом, сочном цветном ложом црвене, ређе жуте боје.

Сдаржи витамине C и E, бојене материје, танине и флавоноиде. У плоду се налази више састојака од којих се издвајају шећери (глукоза, фруктоза, сахароза), органске киселине (јабучна, лимунска, салицилна, елагинска и др.), етарско уље, бојене и танинске материје, витамине C и E и др.

Употреба[уреди | уреди извор]

Лист се практично користи само у народној медицини за испирање усне дупље код упале њене слузокоже, код упале ждрела и код пролива. Улази у састав многобројних мешавина за лечење обољења кардио-васкуларног, желудачно-цревног система, менструалних и хормонских поремећаја и авитаминоза. Такође улази у састав мешавина за тзв. пролећно чишћење крви. Лист малине може да замени неке чајеве, као што су индијски, грузијски и руски.

У многим земљама се плод користи у научној медицини као средство за избацивање течности, код пролива и екцема. Екстракт из плода делује против вируса. Поред тога он активира гуштерача на лучење инсулина па тиме снижава шећер у крви. Користи се и у прехрамбеној индустрији.

У последње време се истражује деловање малине на малигне ћелије. Установљено је да елагинска киселина, које има доста у малинама, спречава умножавање ћелија рака. Превентивно и сузбијајуће дејство има и плод и чај од лишћа малине (и другог јагодичастог воћа: јагоде, купине и др.). У терапији малигних обољења малине нису лек и не могу да га замене, али су добра заштита од тих болести.

Производња[уреди | уреди извор]

По агенцији УН за исхрану и пољопривреду Фао Србија је једна од главних светских произвођача малина.

Производња у тонама - подаци 2003-2004:
FAOSTAT (FAO)

Русија 95000 26% 110000 28%
Србија 79471 21% 79471 20%
САД 48535 13% 50000 13%
Пољска 42941 12% 42000 11%
Немачка 20600 6% 20500 5%
Украјина 19700 5% 20000 5%
Канада 14236 4% 13700 4%
Мађарска 9000 2% 10000 3%
Велика Британија 8000 2% 8000 2%
Француска 6830 2% 7500 2%
остали 27603 7% 27890 7%
укупно 371916 100% 389061 100%

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Rubus idaeus L.”. Richard Pankhurst et al. Royal Botanic Gardens Edinburgh — преко The Plant List. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Ђук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвена_малина&oldid=27245290”