Темељи цркве Св. великомученика Георгија у Новом Српском Сарајеву освећени су 2000. године. Темеље је осветио епископ захумско-херцеговачки Григорије. Црква је модификована копија Старе сарајевске цркве. Осим централног олтара посвећеног Св. Георгију, црква има два споредна олтара, који су посвећени Св. свештеномученику Петру Дабробосанском и Св. мученику Вукашину.[1]
Темељи ове цркве започети су још ратне 1994. године али на тадашњој Грбавици. Приликом посјете патријарха српског Павла и патријарха московског и све Русије Алексија Грбавици, освештано је земљиште и пободен крст на мјесту гдје је требало изградити цркву, али покренути дејтонским егзодусом Срба из Сарајева, борци Војске Републике Српске, српски народ и свештеници СПЦ, 16. марта 1996. отишли су са Грбавице пут Враца, у дио који је и даље припадао Републици Српској, а са собом су понијели и крст и звоно, намијењене првобитно изградњи српске цркве на тадашњој Грбавици.[2]
Црквена општина Српско Ново Сарајево основана је 1996. године. После Дејтонског споразума, новембра 1995. године, мањи део ЦО Ново Сарајево припао је Републици Српској, а већи део остао је у Федерацији БиХ. Парох долачки, протојереј-ставрофор Војислав Чаркић прелази са Пофалића на Грбавицу 1992, а у прољеће 1996. напушта Грбавицу и оснива парохију у насељу Миљевићи на Врацама, гдје подиже капелу и тако формира нову црквену општину и парохију. Парохија је тада имала 230 домаћинстава. У међувремену број становника у Српском Сарајеву се повећавао досељеницима из Федерације БиХ. Данас парохија у Новом Српском Сарајеву броји око 600 домова. Број становника у овој парохији се и даље повећава, јер миграције још нису завршене.[1]
1Под градском цјелином Источно Сарајево, колоквијално „Доњи град”, сматра се територија општине Источна Илиџа и општине Источно Ново Сарајево, као и дијела општине Трново.
.svg){kind=small}
