Црнча (Љубовија)

Црнча
Црнча;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Љубовија
Становништво
— 2011.	951
Географске карактеристике
Координате	44° 17′ 01″ С; 19° 17′ 03″ И / 44.2835° С; 19.284166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	217 m
	Црнча Црнча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	015
Регистарска ознака	LO

Црнча је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 951 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Црнча је просторно и становништвом највеће насељено место (поред Љубовије) у Азбуковици. За Црнчу се знало још у средњем веку, када је рудник олова и цинка Липник био коришћен. У том периоду називана је Зрнза или Црнциа, а највећи део становништва чинили су Дубровчани. Црнча се помиње и у писму папе Климента четвртог упућеном из Авињона српском цару Стефану Душану, где се наводи као један од највећих средњовековних рудника у тадашњој Европи. Као велепоседнике у том граду (тада је Црнча имала статус града) наводе се имена Дубровчана Брајана Ненадића и Богавца Прибојевића.

Историја[уреди | уреди извор]

Доласком Османлија у Србију, Црнча постаје један од најважнијих рудника, који поседује и топионицу, једну од најбољих у Османском царству. Касније, током турских освајања, Дубровчани се повлаче и започиње стагнација.

Међутим, током 19. века и одласком Турака са ових простора, Црнчу насељавају српске породице из Црне Горе и Херцеговине, па Црнча убрзо постаже варош. Најпознатије породице које су се доселиле тридесетих година 19. века су: Павловићи (потомци Павла и Итане Петровић, Његошевих рођака, који су због убиства турског аге побегли у Црнчу), који су дошли из црногорског Грахова, Николићи, који су дошли из Херцеговине, Марковићи такође из Херцеговине, из општине Гацко, село Наданићи и други.

Ускоро, Црнча постаје општина и због свог географског положаја (налази се између Љубовије и Зворника) убрзано се развија. Од познатих породица су: Симићи, Пуртићи, Павловићи, Mарковићи.

Крајем деветнаестог века председник општине Црнча, Андрија Павловић (највиши човек у Србији у том тренутку и потомак Павла Петровића) постаје близак српском краљу Милану од којег бива више пута одликован и добија чин пуковника. Интересантно, да се његово име спомиње у књизи Масони у Југославији (написао Ненезић). Његови потомци и данас живе у Црнчи (славе св. Архангела Михаила).

После Другог светског рата Црнча као и цео крај падају у немилост комунистичког режима, као четнички крај.

Водни ресурси[уреди | уреди извор]

У Црнчи постоји веома велики број шумских потока и река које су део дринског слива. Крупинска река са Коларичком реком чини главну притоку реке Дрине. Поред тога, значајне количине воде у Дрину уносе Медаљски поток и Врачевачки поток, посебно у пролећном и јесењем периоду. Медаљски поток извире у подножју локалитета Стовиш, а Врачевачки поток је део засеока Врнчић у близини насеља Велика Река (општина Мали Зворник).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Црнча живи 967 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,0 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Најпознатије личности из Црнче су признати новинар Милован Бркић и писац Славиша Павловић.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.438
1953.	1.569
1961.	1.783
1971.	1.707
1981.	1.539
1991.	1.373	1.360
2002.	1.213	1.215

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.185	97,69%
Роми	18	1,48%
Руси	2	0,16%
Хрвати	1	0,08%
непознато	6	0,49%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	2
80+	2	12
75—79	17	20
70—74	35	44
65—69	35	46
60—64	33	29
55—59	22	24
50—54	41	36
45—49	50	44
40—44	61	39
35—39	45	43
30—34	42	30
25—29	45	41
20—24	62	33
15—19	45	43
10—14	38	35
5—9	34	33
0—4	28	24
Просек :	38,0	41,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	199	212	320	312	341	376	365

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	61	83	56	77	40	31	14	1	2	0	3,32

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	535	178	317	34	4	2
Женски	486	79	323	79	5	0
УКУПНО	1.021	257	640	113	9	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	268	60	0	41	40
Женски	121	80	0	2	15
УКУПНО	389	140	0	43	55
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	59	10	2	18
Женски	0	0	7	2	1
УКУПНО	3	59	17	4	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	11	2	1
Женски	0	0	1	4	5
УКУПНО	0	5	12	6	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	16
Женски	0	0	0	4
УКУПНО	0	0	0	20

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Општина Љубовија
Насељена места општине Љубовија	Берловине • Врхпоље • Горња Љубовиђа • Горња Оровица • Горња Трешњица • Горње Кошље • Грачаница • Грчић • Доња Љубовиђа • Доња Оровица • Дрлаче • Дубоко • Леовић • Лоњин • Љубовија • Оровичка Планина • Поднемић • Постење • Рујевац • Савковић • Селанац • Соколац • Торник • Узовница • Цапарић • Црнча • Читлук
Знаменитости и споменици културе	Библиотека „Милован Глишић” Стари камени мост Тврђава Соко Град Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице Спомен обележје јунацима Подриња Спомен-костурница на Мачковом камену Етно село „Врхпоље” Етно-комплекс „Огњиште”
Верски објекти у општини Љубовија	Манастир Рујевац Манастир Свете Тројице Манастир Соко Манастир Читлук Црква брвнара посвећена Сабору Светих дванаест Апостола Црква Светих апостола Петра и Павла Црква Преображења Господњег Манастир Светог Василија Острошког Црква Светог пророка Јеремије Црква Светог Николаја