Чак Јегер

С Википедије, слободне енциклопедије
Чак Јегер
Чак Јегер
Лични подаци
Пуно имеЧарлс Елвуд Јегер
Датум рођења(1923-02-13)13. фебруар 1923.
Место рођењаМајра, Западна Вирџинија, САД
Датум смрти7. децембар 2020.(2020-12-07) (97 год.)[1]
Место смртиЛос Анђелес, САД
Породица
Супружник
  • Гленис Дикхаус
     (в. 1945 —  с. 1990)
  • Викторија Скот Д’Анџело
     (в. 2003)
Деца4
Војна каријера
СлужбаАмеричко ратно ваздухопловство
1941—1975
Званични веб-сајт
www.chuckyeager.com

Чарлс Елвуд Јегер (енгл. Charles Elwood Yeager; Мајра, 13. фебруар 1923 — Лос Анђелес, 7. децембар 2020), познатији као Чак Јегер,[а] био је амерички војник и пробни пилот. Године 1947. је постао први пилот који је у лету достигао брзину звука.

Војничку каријеру започео је 1941. године у Другом светском рату.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јегер је одрастао у Хамлину, Западна Вирџинија. Његова каријера је започела у Другом светском рату као редов у војсци Сједињених Држава, додељен Ваздухопловним снагама војске 1941. године. Након што је служио као механичар авиона, у септембру 1942. године, ушао је у обуку пилота и по дипломирању је унапређен у чин официра авијатичара.[3] У рату је остварио већину својих победа у ваздуху као пилот борбеног авиона П-51 Мустанг на Западном фронту, где му је приписано да је оборио 11,5 непријатеља авион (пола заслуга је од другог пилота који му помаже у једном обарању). 12. октобра 1944. стекао је статус „аса за један дан“, пошто је оборио пет непријатељских авиона у једној мисији.[4]

Након рата, Јегер је постао пробни пилот и летео је на многим типовима авиона, укључујући експерименталне авионе на ракетни погон за Националну ваздухопловну и свемирску администрацију (НАСА). Кроз НАСА програм, постао је први човек који је званично пробио звучну баријеру 14. октобра 1947. године, када је летео на експерименталном Бел Кс-1 на брзини од 1 маха на висини од 13.700 м. Затим је наставио да обара неколико других рекорда у брзини и висини у наредним годинама. Године 1962. постао је први командант пилотске школе за истраживање свемира УСАФ-а, која је обучавала и производила астронауте за НАСА-у и Ваздухопловство.[5]

Јегер је касније командовао ловачким ескадрилама и крилима у Немачкој, као и у југоисточној Азији током Вијетнамског рата. У знак признања за његова достигнућа и изванредне резултате у тим јединицама, унапређен је у бригадног генерала 1969. и примљен у Кућу славних Националне авијације 1973. године. Пензионисан је 1. марта 1975. Његова активна летачка каријера трајала је више од 30 година и одвела га у многе делове света, укључујући зону Корејског рата и Совјетски Савез током врхунца Хладног рата. Током свог живота, летео је на више од 360 различитих типова авиона током 70 година периода, и наставио је да лети две деценије након пензионисања као пилот консултант за ваздухопловство Сједињених Држава.[6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Његово презиме се понекад неправилно чита као Јигер или Јејгер.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Musil, Steven (7. 12. 2020). „Chuck Yeager, test pilot who first broke sound barrier, dies at age 97”. CNET (на језику: енглески). 
  2. ^ „Преминуо Чак Јегер, први пилот који је пробио звучни зид”. Radio televizija Srbije. 8. 12. 2020. 
  3. ^ Yeager, Chuck (1985). Yeager : an autobiography. Leo Janos. Toronto: Bantam Books. ISBN 0-553-05093-1. OCLC 11812886. 
  4. ^ Perry, Rev. John Neville, (29 March 1920–20 June 2017), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-09-21 
  5. ^ NGS observation check-lists December 1963 (Northern Grid Survey 5). [s.n.] 1963. 
  6. ^ Hildyard, Brigadier-General Harold Charles Thoroton, (16 July 1872–24 Feb. 1956), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-09-21 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чак_Јегер&oldid=27370127”