Ченгду Ј-10

С Википедије, слободне енциклопедије
Ченгду Ј-10

Ченгду Јиан-10
Опште
Намена вишенаменски
Посада једносед / двосед
Земља порекла  Кина
Произвођач Ченгду Авио Индустрија
Први лет 23. март 1998.
Почетак производње 2002 – данас
Статус Активан
Димензије
Дужина 16,43 m
Распон крила 9,75 m
Висина 5,43 m
Површина крила 45 m²
Маса
Празан 8.840 kg
Нормална полетна 12.400 kg
Макс. тежина при узлетању 19.277 kg
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.000 km/h
Макс. брзина на H=0 1.200 km/h
Плафон лета 17.000 m

Ченгду Ј-10 (НАТО класификација Firebird) је кинески вишенаменски борбени авион који може да функционише у свим временским условима, конфигурисан са дизајном Делта крила и дизајном канара, произведен је од стране Ченгду Авио Корпорације (ЧАК).[1] Тренутни корисници авиона су Кина и Пакистан.[2]

Историја развоја[уреди | уреди извор]

Кинеске ваздухопловне снаге (Ченгду Јиан-10)

Програм је створио Денг Ксиаопинг који је издвојио 0,5 милијарди јена за развој аутохтоног авиона.[3] Рад на пројекту почео је неколико година касније у јануару 1988,[4] као одговор на МиГ-29 и Сухој Су-27, а затим их је увео СССР, а Ф-15, Ф-16 већ су у услугама Сједињеним Државама. Развој је делегиран Институту 611, познат и као Ченгду дизајн института за авијацију и Сонг Венконг је номинован за главног дизајнера, јер је претходно био главни дизајнер Ј-7III. Авион је иницијално дизајниран као специјализовани борац, али је касније постао вишенаменски авион који је способан за ваздушне и ваздушне мисије.[5][6]

Током 2006. године, Сибирски институт за ваздухопловна истраживања (СИВИ) потврдио је своје учешће у програму Ј-10; СИВИ је тврдио да је само посматрао и упућивао као "научне водиче", док су његови инжењери такође веровали да је Ј-10 "мање-више верзија" дизајна Лави-а, која укључује "таласасту лончину страних технологија и стечене методе пројектовања". Кинеска влада званично је представила Ј-10 у јануару 2007. године, када су фотографије објавиле новинске агенције Ксинхуа. Постојање авиона било је познато много пре објављивања, иако су конкретни детаљи остали оскудни због тајности. Гласине о падовима током тестирања лета биле су заправо несреће везане за мотор АЛ-31.

Прототип "Ј-10 01" је изашао у новембру 1997. године и први пут летео 23. марта 1998. на двадесетминутном лету.

АВИЦ планира да пласира надограђени Ј-10 за извоз, највероватније Ј-10Б, када се развој заврши. Неколико земаља показало је интересовање.

У 2015, China Military Online је објавио анализу које заговара Аргентинина усвајање Ј-10, тврдећи да, иако оперативни опсег тренутних верзија још није могао допустити да стигне до Фалкландских острва, авиони, посебно његов радар, били су супериорнији од Тајфуна и да авиони танкера могу поставити острва у домету. Кина је промовисала Ј-10 у аргентинску републику, а током посете Кине у фебруару 2015. године од стране председника Кирцнера основана је заједничка радна група за борбена авиона.

Наводна сличност са IAI Лавијем[уреди | уреди извор]

Ј-10 са турбофанским мотором

Ј-10 је екстерно са сличан ИАИ Лавијем. Године 2008, издавачка кућа Јане наводи да је развој Кине у Ченгду Ј-10 користио техничке информације из пројекта Лави, наводећи високе руске инжењере који су рекли да су то чули од кинеских колега. 2007. дизајнер Ј-10, Сонг Венконг (宋文 骢), негирао је било какву везу са Лави, указујући на сличности са Ченгду Ј-9, који се развио 1960.[тражи се извор] То је поновио мајор Занг Веиганг у интервјуу за 2012. годину.[7] У том смислу није било јавних изјава или формалних захтева; Међутим, до 2000. године, отворено откривени напредни пренос технологије било ког поријекла постао је анатема за Сједињене Државе,[8] који су присиљавали Израел да откаже продају авиона за рано упозорење Фалкона.

Инциденти[уреди | уреди извор]

Дана 13. новембра 2016. године, прва пилоткиња Ј-10, капетан Иу Ксу, погинула је на аеробатској манифестацији провинције Хебеи док је наступала са првим тимом за аерокробацију.[9]

Оперативна историја авиона[уреди | уреди извор]

Корисници[уреди | уреди извор]

Кина[уреди | уреди извор]

Кинески оперативац

Први авион је испоручен у 13. тестни регимент 23. фебруара 2003. Авион је проглашен "оперативним" у децембру исте године, након 18 година развоја. Први оперативни пук је био 131. пук 44. дивизије.[10]

Пакистан[уреди | уреди извор]

У фебруару 2006. тадашњи председник Пакистана Первез Мусхараф обишао је производне објекте Ј-10 и ЈФ-17 на путу у Кину током којег је Пакистанским ваздухопловима понуђен Ј-10, и куповину 36 ФЦ-20 авиона, пакистанске Ј-10Б варијанте, одобрена је у априлу 2006. У новембру 2009, Пакистан је потписао уговор са Кином да купи 36. Ј-10Б бораца у склопу уговора вредног око 1,4 милијарде долара.[11][12]

У јулу 2011, Даили Јанг је објавио да ће Кина довести ескадриле напредних авиона типа Ј-10Б у Пакистан.[13] Према извештају, "понуду су упутили виши кинески војни лидери да посете начелника Генералштаба Пакистичке војске, генерал-пуковника Вахеед Арсхада." У марту 2012. године одржани су разговори између две земље како би разговарали о испоруци најновијих авиона Ј-10Б у Пакистан.[14][15] Међутим, ово је отказано до 2016. године. Ваздухопловство Пакистана се фокусира на ЈФ-17 Блок 3 и у будућности ће тражити набавку извозне верзије Ј-31, скривеног борца ФЦ-31. 40 млазова се најпре набављају.[16]

Конструкција[уреди | уреди извор]

3Д приказ неколико модела

Оквир је конструисан од металне легуре и композитних материјала за високу чврстоћу и ниску тежину, а аеродинамички изглед ваздушног оквира примењује конфигурацију крила "без делова". Велико делта крило је уграђено према задњем делу трупа, док су пар канала (или предњи или задњи) постављени вишим и према предњем делу трупа, иза и испод кокпита. Ова конфигурација пружа веома високу агилност, нарочито при малим брзинама, а такође смањује брзину штапа, што омогућава нижу брзину при прилазу инструментима. Велики вертикални реп је присутан на врху трупа, а мале вентралне рампе испод трупа обезбеђују даљу стабилност.

Правоугаона рампа за довод ваздуха и плоча за сплитер (само на Ј-10А) налазе се испод трупа, омогућавајући довод ваздуха у мотор. Такође под трупом и крилима налазе се 11 тачака, које се користе за ношење различитих врста оружја и капака који садрже додатно гориво. Подигнуто подвозје се састоји од управљачког пара носних точкова испод довода ваздуха и два главна зупчаника према задњем делу трупа.

Кокпит је прекривен двокомпонентним надстрешницом која пружа 360° визуелног покривања пилота. Надстрешница се подиже навише како би се омогућио улазак и излаз из кокпита. Контроле су у облику конвенционалног средишњег штапа и штапа за паљење лево од пилота. Ово такође укључује контролу "руке на гаса и штапа" (ХОТАС). За пилота је предвиђено седиште 000, што омогућава сигурно избацивање у хитним случајевима чак и на нултој висини и нултој брзини.

Ј-10 изводе акробатике

Захваљујући аеродинамички нестабилном дизајну Ј-10, дигитални Куаџруплек-редундант фли би вајр (ФБВ) систем за контролу летења (ФЦС) помаже пилота у летењу авиона. ФЦС обично надгледа улазе пилотских контрола, спречавајући пилоту да случајно излази из коверата лета од примене превише управљачког улаза током ситуација са високим перформансама. То је од кључног значаја у крилачким авионима, јер су способни да се претворе у пуно тежи радијус од конвенционалних авиона. Масивне површине контроле су способне да се крећу тако далеко да могу у потпуности уништити ваздухоплов у лету при великим брзинама, ако га ФЦС не чува.

Радар[уреди | уреди извор]

Према званичницима корпорације Ченгду Авио Индрустрија, Ј-10 користи противпожарни радар дизајниран у Кини. Радар има механички скенирану плочасту антену и може да прати 10 мета. Од 10 циљева који се прате, 2 могу бити ангажовани истовремено са полуактивним радарским пројектилима или 4 са активним радарским пројектилима.


За Ј-10Б, конус носача је модификован да одговара радару радног ваздуха (АЕСА) активног фазног зрака. Генерални дизајнер АЕСА за Ј-10Б је господин Занг Кунхуи (张昆辉, 1963 -), шеф 607 истраживачког института у Неијиангу, Сихуан. Занг Кунхуи постао је заменик шефа 607. истраживачког института 1997. године, а четири године касније 2001. године постао је шеф института, када је започео програм АЕСА за Ј-10Б.[тражи се извор] Примарни извођач овог АЕСА-а је Академија за истраживање радарске и електронске опреме корпорације за авијску индустрију у Кини, која се налази у Сихуану, формирана у марту 2004. комбинујући 607. истраживачки институт, а 171. фабрика заједно са господином Занг Кунхуи именована је за шефа истраживачке академије. Према кинеским владиним медијима, АЕСА за Ј-10Б је требало 8 година да се развије, на крају је завршио 2008. године, а кинески радари су тако постигли квантни скок у томе што је од механички скенираног планираног снопа низ директно у АЕСА, прескакање пасивне фазе низ ПЕСА радара.[17][18] Многи су осумњичени да је радар ПЕСА, али током свог кратког дебата на седмој Кинеској међународној електроници за одбрану електронике (ЦИДЕКС) у мају 2010. и на 6. Међународној конференцији о радару одржаном у Пекингу у септембру 2011. године, кинески званични извори тврде да је то АЕСА.[19][20]

Погон[уреди | уреди извор]

Ј10-SY (2010)

Ј-10А покреће један руски турбофан мотор Лука Сатурн који даје максимални статични потисак од 123 кН. АЛ-31ФН је заснован на АЛ-31Ф који је дизајниран за двоструки ваздухоплов мотора, као што је Су-27, како би се уклонио мањи Ј-10 делови мотора су премештени и поново пројектовани тако да се уклапају у мањи део мотора у Ј-10.[21]

Ј-10 је имао намеру да га напаја китински турбофан ВС-10 Таиханг, али потешкоће у развоју навеле су да Ј-10А користи руски мотор.[22] Будући Ј-10 ће вероватно бити опремљен побољшаним мотором типа ВС-10 специјално дизајнираним за то, с обзиром да кинеска авио-моторна индустрија сазрева и политички.[23]

У априлу 2014. Кина је склопила уговор са НПО Сатурном за куповину надограђеног АЛ-31ФН серије 3 која обезбеђује 13,700 kgф потиска и 2,250-часовни вијек трајања за будуће испоруке. Претходно, серија 3 АЛ-31ФН је на пробном програму акумулирала 750 сати тестирања на авиону Ј-10.

У јануару 2018. године, на кинеским онлине форумима се појавила слика на којој је приказан ЈФ-10 вишенаменски авион типа Ченгду Авио Индустрије, који се покреће оним што може бити мотор са млазницом за контролу вретена потиска (ТВЦ)[24]

Оружје и екстерна оптерећења[уреди | уреди извор]

Унутрашње наоружање ваздухоплова састоји се од топовњачког топа Гриазев-Схипунов ГСх-23, који се налази испод лучке стране уноса. Друго оружје и опрема намештају се споља на 11 тачака, на које се могу причврстити 6.000 kg (13.228 лб) било од ракета и бомби, капљица са горивом или друга опрема, као што су авионске плочице.

Размештене ракете ваздуха за ваздух могу укључивати ракете кратког домета ваздух-ваздух, као што су ПЛ-8 и ПЛ-9, ракете са ваздушним ваздухом у ваздуху у ваздушном ваздуху средње величине, као што су ПЛ-11 и ПЛ- 12, безводна и прецизна вођена муниција, као што су бомбе са ласерским вођством, противбродне ракете, као што су ИЈ-9К и пројектили против радијације као што је ПЈ-9.[25]

Техничке информације[уреди | уреди извор]

Ортографска пројекција макете авиона Ј-10А
Параметар Подаци
Тип Вишенаменски борбени авион
Дужина 16,43 m
Распон крила 9,75 m
Висина 5,73 m
Површина крила 45,50 m²
Празна тежина 9.730 kg
Максимална узлетна тежина 19.277 kg
Фактор оптерећења −3/+9g
Плафон лета 17.000 m
Трансферни опсег 2.540 km
Максимално оптерећење оружја 7000 kg
Посада 1 (опционо 2)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chengdu J-10 Multirole Fighter | Military-Today.com
  2. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 7. 2008. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  3. ^ Jieqing, Wang. „J-10 Fighter Test Flight Process Secret Revealed”. Southern Weekend. 
  4. ^ Pike, John (28. 6. 2002). „Chinese Aircraft – J-10”. Globalsecurity.org. Приступљено 23. 5. 2011. 
  5. ^ „SibNIA remains center of Russian innovation”. 2007. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г. Приступљено 06. 04. 2018. 
  6. ^ Rupprecht,Andreas, 2013. Dragon's Wings. Birmingham: Ian Allan Publishing Ltd.
  7. ^ „少将驳斥"战机抄袭论":歼-10源自于歼-9”. 2012. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. 
  8. ^ Adelman, Jonathan. "The Phalcon Sale to China: The Lessons For Israel". Jerusalem Center for Public Affairs, Retrieved 27 September 2007.
  9. ^ Lendon, Brad. „Horrific crash kills Yu Xu, 1st woman to fly China's J-10 fighter”. CNN. Приступљено 14. 11. 2016. 
  10. ^ International Institute for Strategic Studies: The Military Balance (2014). стр. 236.
  11. ^ „Pakistan will stand by China against US ‘siege’, says Rashid”. Daily Times (Pakistan). 23. 2. 2006. Архивирано из оригинала 3. 2. 2008. г. Приступљено 8. 9. 2013. 
  12. ^ Ansari, Usman (3. 8. 2011). „China Officially Offers Pakistan J-10 Variant”. Defense News. Архивирано из оригинала 08. 09. 2013. г. Приступљено 8. 9. 2013. 
  13. ^ Bokhari, Farhan (10. 11. 2009). „Pakistan in Chinese fighter jet deal”. Financial Times. Приступљено 8. 9. 2013. 
  14. ^ „China to give squadron of J10-B fighters to Pakistan”. Hindustan Times. 30. 7. 2011. Архивирано из оригинала 31. 10. 2013. г. Приступљено 8. 9. 2013. 
  15. ^ „China to give squadron of J10-B fighters to Pakistan”. Greater Kashmir. 31. 7. 2011. Архивирано из оригинала 24. 8. 2013. г. Приступљено 8. 9. 2013. 
  16. ^ „J-10B fighter planes, 6 marines for Pakistan as Cino-Pak talks underway and lead to pakistan acquiring 100 j-10 and f16 super hornets”. The News Tribe. 22. 3. 2012. Архивирано из оригинала 14. 09. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2013. 
  17. ^ „歼10B有源相控阵雷达曝光 配置与美军一致(组图)”. Архивирано из оригинала 6. 2. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2015. 
  18. ^ „网曝中国空军歼10B机载雷达照 与美战机类似引热议”. Архивирано из оригинала 6. 2. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2015. 
  19. ^ name="sinodefence.com">„Jian-10 (J-10, F-10) Multirole Fighter Aircraft”. SinoDefence.com. Архивирано из оригинала 1. 3. 2010. г. Приступљено 21. 3. 2010. 
  20. ^ „中国歼-10B相控阵雷达首次曝光:达世界先进水平 - 复兴网”. Архивирано из оригинала 6. 2. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2015. 
  21. ^ „AL-31FN” (на језику: руски). Salyut. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 12. 1. 2013. 
  22. ^ „Liming WS10A Taihang Engine”. globalsecurity.org. 11. 7. 2011. Приступљено 12. 1. 2013. 
  23. ^ Richard, Fisher, Jr. (15. 10. 2011). „China's Maturing Fighter Force”. International Strategy and Assessment Center. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 12. 1. 2013. 
  24. ^ "Image suggests China may be testing thrust-vectoring engine on J-10 fighter" Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2018) Jane's 360, 05 January 2018.
  25. ^ name="globaltimes2">„New generation of fighter jets on horizon”. Global Times. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала 19. 01. 2015. г. Приступљено 19. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Ченгду Ј-10 на Викимедијиној остави