Чешка готичка архитектура

С Википедије, слободне енциклопедије
Хор катедрале Светог Вида у Прагу коју су изградили Матија од Араса и Петер Парлер 1344—1385.[1]

Чешка готичка архитектура се односи на архитектонски период пре свега касног средњег века на подручју данашње Чешке (бивше Земље чешке круне, коју су првенствено чиниле Краљевина Чешка и Маркгрофовија Моравска).

Готички стил се први пут појавио у Чешкој у првој половини 13. века и тамо је био уобичајен до раног 16. века. Фазе развоја готичке архитектуре у Чешкој често се називају по чешкој владајућој династији тог времена:

Најзначајнији готички архитекти који су радили у Чешким земљама (посебно у Чешкој) били су Петер Парлер и Бенедикт Рејт.

Рана готика[уреди | уреди извор]

Портал цркве манастира Porta coeli у Тишнову код Брна, Моравска, 1230-те.
Портал Старе нове синагоге у Прагу са мотивима листова винове лозе, после 1270. године.

Готички стил је продро у Чешку у првој половини 13. века — у време када је романски стил цветао у Чешкој, а висока готика у Француској.[3] У 13. веку Краљевина Бохемија је постала стабилна земља и раст политичког и економског значаја Бохемије се огледао и у уметности. До тог времена културни развој Чешке је каснио у поређењу са западном Европом. У 13. веку су основани многи манастири, градови, варошице и села. Било је то време колонизације још ненасељених области Краљевине. Чешко племство је прихватило витешку културу, па је слушало немачке витезове, учествовало на турнирима, добијало грбове и градило замкове од камена. Захваљујући новооткривеним рудницима сребра, Краљевина је постајала све богатија (нпр Јихлава, Стрибро или Кутна Хора).[4]

1240-их година подигнуте су последње чисто романичке цркве (нпр. у Винецу, Потворову, Тисмицама или Кондрацу). Тридесетих година 12. века изграђене су прве раноготичке грађевине у „прелазном” стилу који је у Чешку и Моравску донео Ред цистерцита. Њихове грађевине нису биле баш отмене и често су користили мотиве листова и бобица, посебно на капителима.[5] Цистерцити су били најзначајнији градитељи архитектуре самог раноготичког стила у Чешкој.[3]

Црква опатије Тепла, Бохемија, освећена 1232.

Црква опатије Тепла (Премонстратенци) освећена 1232,[6] је једна од најстаријих готичких цркава у Чешкој. Друга важна раноготичка грађевина је манастир Осек (цистерцити) у Чешкој са својом јединственом салом каптола. Прва готска грађевина у Моравској био је манастир цистерцитских монахиња Porta coeli (Небеска врата) у Предклаштерији у Тишнову код Брна који је основала Констанца Угарска, краљица Чешке 1233. године, освећена 1239.[7] У Чешкој се налазе најстарији орнаменти ружица, а веома отмени портал изграђен у стилу француских катедрала био је јединствен у средњој Европи тог времена.[5]

Базилика Светог Прокопија у Требичу сматра се најбизарнијим делом европске архитектуре друге трећине 13. века. Архитектура ове некадашње бенедиктинске опатијске цркве у Требичу је јединствена мешавина романичког и готичког стила.[3] Није грађен у „прелазном” романичко-готичком стилу, већ су градитељи користили елементе оба стила у зрелим облицима и тако створили објекат који је истовремено и чисто романички и готички.[5] Због тога је уврштен на Унескову листу светске баштине.[8]

Најстарија готичка грађевина у Прагу је манастир Свете Агнезе који је 1231. основала боемска принцеза Агнеза Чешка (касније канонизована). Био је то први самостан клариса изван Италије. Прва црква овог самостана (Црква Св. Фрање) завршена је 1234. године и каже се да је то најстарија засвођена таква црква северно од Алпа. Црква Христа Спаситеља подигнута 1261—1265. као краљевски маузолеј династије Пшемисловића од стране чешког краља Отокара II била је под директним утицајем француске готичке архитектуре.[5]

Аркаде краљевског замка у Писеку из друге половине 13. века

У новооснованом богатом рударском граду Јихлави подигнуте су 1240-их година три раноготичке цркве (жупска, фрањевачка и доминиканска), које такође спадају у најстарије очуване готичке цркве у Чешкој.[9]

После 1260-их, утицај цистерцитског стила се смањио и чешка архитектура је тада била инспирисана француском високоготичком архитектуром. У јужној Чешкој радили су краљевски градитељи које је запошљавао чешки краљ Отокар II. У Краљевском граду Писек су изградили неке важне грађевине (Краљевски замак, камени мост, жупна црква). Такође су изградили дворац Звиков са централним двором окруженим аркадама у два нивоа инспирисан клаустром — типичним елементом манастирске архитектуре. Капела дворца је завршена 1270. године.[10]

Остали важни замкови су краљевски дворац Бездез (са његовом прелепом капелом) и дворац Кривоклат, бискупски дворац Хоршовски Тин (његова капела је очувана, други делови су касније обновљени). У Моравској постоје замак Шпилберк у Брну, замак Вевержи, Бухлов, Хуквалди и други.[10]

Стару нову синагогу у јеврејској четврти Старог града у Прагу подигли су око 1270. године клесари краљевске радионице који су изградили и манастир Свете Агнезе. Ова двобродна синагога једна је од најстаријих сачуваних у Европи и најстарија још увек активна у Европи.[11]

Стара нова синагога стилом подсећа на цистерцитанске манастире Злата Коруна (основан 1263) и Виши Брод (основан 1259). У Виши Броду је сачувана веома драгоцена раноготичка каптола из 1285. године. Ови манастири су тада завршени у стилу високе готике.[12]

Висока готика[уреди | уреди извор]

Касна готика Пшемисловића[уреди | уреди извор]

Катедрала Седлец у Кутној Хори

Период високе готике у Чешкој је започео за време владавине краља Вацлава II 1290-их. У то време се готички стил у Чешкој променио. Нове зграде су почеле веома снажно да наглашавају вертикалност и светлост.

У цистерцитској опатији Седлец код Кутне Хоре, око 1300. године подигнута је прва црква у стилу француских готичких катедрала у Чешкој. Зове се црква Успења Богородице и Светог Јована Крститеља и иако је обновљена у 18. веку у стилу барокне готике, њен презвитеријум, главни брод и трансепт нису изгубили свој првобитни изглед. Сматра се једном од првих високоготичких грађевина у Чешкој[14], а такође је уписана на Унескову листу светске баштине.[15]

Врло слична црква подигнута је и у другом цистерцитском манастиру у Збраславу. У своје време била је највећа црква у Чешкој — била је дуга 104 метра.[16] Збраславска катедрала је уништена током Хуситских ратова.

Готика Луксембурга[уреди | уреди извор]

Торањ Карловог моста у Прагу

Први краљ нове династије Луксембурга Јован Слепи није био велики оснивач нових грађевина. Вероватно је после 1310. обновио Камено звоно на Старом градском тргу у Прагу. У то време кућа је била украшена великим статуама и сликама и вероватно је коришћена као краљевска резиденција уместо Прашког замка који је био ненасељен након пожара 1303.[14]

Епископ прашки Јан IV је подржао нову архитектуру уместо краља који је често био одсутан из земље. Основао је нову радионицу у свом граду Роудњице на Лаби у коју је позвао јужно-француске неимаре. Почео је да гради нови мост у Роудњицама преко реке Лабе. Такође је позвао архитекту моста Вилијама од Авињона на годину дана, који је подучавао локалне клесаре како би сами могли да заврше изградњу моста. Епископ је основао и нови манастир са црквом у Роудњицама и новим дворцима у Литовицама и Дражицама. Такође је основао нову монументалну цркву Светог Гилеса (чеш. Kostel sv. Jiljí) у Старом граду у Прагу[14] и обновио бискупску резиденцију у Малој страни у Прагу (порушена током Хуситских ратова).[17]

Владавина Карла IV и Вацлава IV[уреди | уреди извор]

Процват високе готичке уметности у Чешкој дошао је са Јовановим сином Карлом IV. Овај млади чешки принц дошао је у Бохемију 1333. године из Француске где је одрастао на француском краљевском двору. Тада је као први краљ Чешке постао цар Светог римског царства и тако је Праг постао царска резиденција. Владавина цара Карла IV и његовог сина краља Вацлава IV један је од ретких периода чешке уметности када је била на упоредивом нивоу са европским развојем и чак постала водећа снага у развоју европске уметности.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив

Северни портал Богородичине цркве испред Тина у Старом граду у Прагу коју је изградила Парлерова радионица

Карло IV је био веома важан присталица уметности. Основао је многе нове грађевине, на пример најважнију високоготичку грађевину у Чешкој — Катедралу Светог Вида у Прашком дворцу — коју су основали он, његов отац краљ Јован и прашки надбискуп Арношт од Пардубица 1344. године. Први архитекта био је Француз Матија од Араса који је пројектовао цркву у стилу француске готике. После његове смрти Петер Парлер (који је дошао из Немачке) постао је архитекта катедрале и променио старије планове. Петер Парлер је изградио мрежасти свод у главном броду, један од првих мрежастих сводова у континенталној Европи.[18] Овај мрежасти свод је потом инспирисао сводове у многим централноевропским црквама (нпр. у Милевском, Чешком Крумлову или Ниси у Пољској). Један од најдрагоценијих простора катедрале је капела Светог Вацлава која подсећа на капелу Светог крста у замку Карлштејн у централној Чешкој. Градња катедрале прекинута је Хуситским ратовима и завршена је најпре почетком 20. века.[19] Карло IV је такође наредио да се обнови Стара краљевска палата у Прашком дворцу, а његов син Вацлав IV наставио је са обновом након Карлове смрти.

Још једна важна грађевина прашке високоготске архитектуре је Карлов мост са кулом коју је изградио Петер Парлер и која је једна од највећих и најлепших готских капија у Европи.[18][20]

Петер Парлер је такође пројектовао нови презбитеријум цркве Светог Вартоломеја у Колину (чеш. Kostel sv. Bartoloměje). Рад Петера Парлера је касније постао велика инспирација за средњоевропске касноготичке архитекте.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив Најзначајнији чешки високоготички дворац је замак Карлштејн саграђен 1348—1357. (и украшен до 1367.) где се може видети јединствена капела Часног крста која је требало да личи на Небески Јерусалим и у којој су чувани најдрагоценије свете мошти и драгуљи Краљевине Чешке и Светог римског царства (нпр. Царска круна Светог римског царства). Његови зидови су украшени драгим камењем и са 130 слика светаца које је насликао Мајстор Теодорик; златни плафон подсећа на небо са звездама, сунцем и месецом.[21]

За време владавине Вацлава IV готички стил се мало променио у такозвану међународну готику коју је карактерисала замена монументалности елеганцијом (због тога је познат и као „леп стил”). Типичне за интернационалну готичку архитектуру, посебно у средњој Европи, биле су дворанске цркве. Црквене сале су обично имале и танке високе стубове који су подржавали свод. Типични примери интернационалне готичке архитектуре у Краљевини Чешкој су јужночешке цркве Светог Гилеса у Требоњу (чеш. Kostel sv. Jiljí) и Светог Вида у Собјеславу (чеш. Kostel sv. Víta). Сам краљ је наредио да се обнови италијански двор у Кутној Хори и да се сагради замак Точник.[21] Друга значајна црква била је црква Светог Вида у Чешком Крумлову саграђена после 1407. године као дворанска црква са мрежастим сводом у главном броду.

Касна готика[уреди | уреди извор]

Процват високе готичке архитектуре у земљама чешке круне заустављен је избијањем Хуситских ратова 1419. године. Многе цркве, манастири и замкови су спаљени, а многе нове зграде су остављене недовршене од стране градитеља, као што је Катедрала Светог Вида у Прашком замку. Задивљујући систем утврђења хуситског града Табора вероватно је једино драгоцено архитектонско дело тог времена. Током ратова и много година после њих није било довољно новца да се изгради било која драгоцена грађевина. Једини важнији споменици тог времена у Прагу су Црква Госпе испред Тина у Старом граду у Прагу (која се користила као главна хуситска црква у Чешкој) чија је изградња настављена након ратова[21] и виша кула капије Карлов мост у Малом граду у Прагу који је изграђен о трошку краља Јиржија после 1464. године.[23]

Готика Јагелонаца[уреди | уреди извор]

Лоша ситуација чешке уметности изазвана ратовима и политичком нестабилношћу побољшана је након 1471. године када је католички пољски принц Владислав Јагелонац (унук бохемијске принцезе Елизабете Луксембуршке, унуке Карла IV) постао нови краљ Чешке, а посебно после 1485. године када је верска слобода донета (за католике и хусите) и тако су верски ратови коначно окончани.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив

Црква Свете Варваре у Кутној Хори

Док је ренесансни стил цветао у Италији и западна Европа и Мађарска биле су под његовим утицајем, чешка уметност се вратила својим стилом у наслеђе старих готичких мајстора. Бохемија није била једина земља која није врло рано прихватила ренесансну уметност и покушала је да развије старији готички стил у нове форме — то је био и случај Аустрије, Баварске, Саксоније[24] или Енглеске (архитектура Тјудора). Иако су и даље користили готички стил, полако су почели да га мешају са неким елементима ренесансе.

Најзначајнији архитекта чешког касноготичког стила био је Бенедикт Рејт који је радио за краља Владислава. Обновио је Прашки замак у касноготичком стилу и такође користио неке елементе ране ренесансе. Рејтово ремек-дело је Владиславска дворана у Старој краљевској палати Прашког замка која је завршена 1502. године и у то време била највећи световни засвођени простор (без унутрашњих потпорних стубова) барем у средњој Европи.[25][26]

Бенедикт Рејт је завршио цркву Свете Варваре у Кутној Хори у касноготичком стилу користећи свод веома сличан своду Владиславске дворане. Ова црква има типичан касноготички кров у облику шатора.

Заједно са Хансом Списом, Бенедикт Рејт је после 1490. године изградио Краљевски ораторијум у катедрали Светог Вида у Прашком замку. Занимљив свод овог ораторија има натуралистички изведене исечене гране, везане чврстим ужадима на врху лукова, уместо уобичајених ребара.[27] Ханс Спис који је дошао из Франкфурта на Мајни је такође обновио краљевски дворац Кривоклат у централној Чешкој.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив

Други значајан касноготички архитекта био је Матеј Рејсек који је био чешког порекла. Саградио је Барутну кулу у Прагу 1475—84,[28] која је инспирисана кулом моста.

У Брну је био активан аустријски архитекта Антон Пилграм где је пројектовао веома занимљив портал Старе градске куће.[29]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kuthan, Jiří – Royt, Jan (2011). Katedrála sv. Víta, Václava a Vojtěcha (на језику: Czech). Praha: Nakladatelství Lidové noviny. стр. 577—579. ISBN 978-80-7422-090-6. 
  2. ^ Černá 2012, стр. 63
  3. ^ а б в Černá 2012, стр. 63
  4. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 57—58. ISBN 80-85970-46-5. 
  5. ^ а б в г Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 57—58. ISBN 80-85970-46-5. 
  6. ^ „History”. Klášter Teplá (на језику: Czech). Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 10. 7. 2013. 
  7. ^ „Historie”. Porta Coeli (на језику: Czech). Приступљено 10. 7. 2013. 
  8. ^ „Třebíč UNESCO site”. UNESCO Czech Republic. Приступљено 25. 6. 2013. 
  9. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 59. ISBN 80-85970-46-5. 
  10. ^ а б Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 59. ISBN 80-85970-46-5. 
  11. ^ „The Old-New Synagogue”. Synagogue.cz. Архивирано из оригинала 20. 6. 2013. г. Приступљено 10. 7. 2013. 
  12. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 60—61. ISBN 80-85970-46-5. 
  13. ^ Kronika Českých zemí (на језику: Czech) (4 изд.). Praha: Fortuna Libri. 2012. стр. 115. ISBN 978-80-7321-651-1. 
  14. ^ а б в Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 60—61. ISBN 80-85970-46-5. 
  15. ^ „Kutná Hora: Historical Town Centre with the Church of St Barbara and the Cathedral of Our Lady at Sedlec”. UNESCO. Приступљено 12. 7. 2013. 
  16. ^ Líbal 1994, стр. 36
  17. ^ „Biskupský dvůr”. Hrady.cz (на језику: Czech). Приступљено 10. 7. 2013. 
  18. ^ а б Černá 2012, стр. 64
  19. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 64—65. ISBN 80-85970-46-5. 
  20. ^ „Old Town Bridge Tower”. Královská cesta. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступљено 25. 6. 2013. 
  21. ^ а б в Černá, Marie (2005). „Země Koruny české”. Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. стр. 66—68. ISBN 80-85970-46-5. 
  22. ^ „History”. Kašperk Castle. Архивирано из оригинала 22. 1. 2014. г. Приступљено 12. 7. 2013. 
  23. ^ „Lesser Town Bridge Towers”. Královská cesta (The Royal Route). Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 12. 7. 2013. 
  24. ^ Dějiny českých zemí (на језику: Czech). Praha: Knižní klub. 2011. стр. 122—123. ISBN 978-80-242-3205-8. 
  25. ^ Poche 1983, стр. 349 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFPoche1983 (help)
  26. ^ Chotěbor 2005, стр. 83
  27. ^ Chotěbor 2005, стр. 62
  28. ^ Poche, Emanuel (1983). Praha středověká (на језику: Czech). Praha: Panorama. стр. 341—343. 
  29. ^ Černá 2012, стр. 66

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kronika Českých zemí (на језику: Czech) (4 изд.). Praha: Fortuna Libri. 2012. стр. 115. ISBN 978-80-7321-651-1. 
  • Bartlová, Milena. „Conflict, Tolerance, Representation, and Competition: A Confessional Profile of Bohemian Late Gothic Art.” Bohemian Reformation and Religious Practice 5.2 (2005), p. 255—66.
  • Černá, Marie (2005). Gotická architektura (на језику: Czech). Praha: IDEA SERVIS. ISBN 80-85970-46-5. 
  • Černá, Marie (2012). Dějiny výtvarného umění (на језику: Czech). IDEA SERVIS. ISBN 978-80-85970-74-6. 
  • Chotěbor, Petr (2005). Prague Castle: Detailed Guide. Prague: Prague Castle Administration. стр. 83. ISBN 80-86161-61-7. 
  • Líbal, Dobroslav (1994). Cisterciácká architektura v českých zemích (на језику: Czech). Praha: Unicornis. стр. 36. ISBN 80-901587-1-4. 
  • Poche, Emanuel (1983). Praha středověká (на језику: Czech). Praha: Panorama. стр. 349. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]