Шаблон:ИЧ-Гојазност

С Википедије, слободне енциклопедије
За време средњег века и ренесансе гојазност се често сматрала обележјем имућности и била је релативно уобичајена међу елитом: „Тоскански генерал Алесандро дал Боро“, приписује се Чарлсу Мелину, 1645.
За време средњег века и ренесансе гојазност се често сматрала обележјем имућности и била је релативно уобичајена међу елитом: „Тоскански генерал Алесандро дал Боро“, приписује се Чарлсу Мелину, 1645.

Гојазност (лат. obesitas) је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне масе. Свако повећање телесне масе за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (енгл. body mass index, BMI), мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима, прекорачи 30 kg/m2, док се особе у опсегу 25—30 kg/m2 дефинишу као претешке. Неке источноазијске земље користе ниже вредности. Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима. Осим што спада у главне факторе ризика за настанак широке лепезе кардиоваскуларних обољења, она делује и индиректно (агравирајућим ефектом) узрокујући друге болести. На тај начин, гојазност поред очигледних естетских, може да створи и озбиљне здравствене проблеме и да тако утиче на квалитет живота. Гојазност повећава вероватноћу појаве разних обољења, нарочито срчаних обољења, дијабетеса типа 2, опструктивне апнеје током сна, одређених врста рака, артрозе и астме.

Гојазност је најчешће узрокована комбинацијом прекомерног уноса енергетски хранљивих материја, недостатка физичке активности и генетске осетљивости, мада су на неке случајеве утицали првенствено гени, поремећаји ендокриног система, лекови или психијатријска болест.