Шаховска отварања
Шаховско отварање је почетна фаза шаховске партије. Она обухвата првих 10 до 15 потеза партије у којима се фигуре стратешки уводе у игру (развијају). После отварања, у партији следи средишњица. Зависно од тога које се фигуре прве померају, шаховска отварања се деле на отворене, полуотворене и затворене игре.
Општа стратегија шаховских отварања[уреди | уреди извор]
Циљ отварања за оба играча је да развију шаховске фигуре, заузму централна поља и заштите краља. Бели играч има предност првог потеза. и он ће покушати да тиме стекне предност у отварању.
За играче који не владају теоријом шаховских отварања, корисно је да, као оријентацију, примене следећа „златна правила”:
- Запосести центар табле својим пешацима
- Развити лаке фигуре, прво скакаче, а онда ловце
- Рано се побринути за сигурно место за краља, што се постиже рокадом
- Сваком фигуром у отварању треба играти, у правилу, само једном
- Развити фигуре тако да су максимално ефикасне у контролисању шаховских поља (рецимо: Sb1–c3 је повољније од Sb1–a3)
- Дама и топови улазе у игру обично после лаких фигура и рокаде
- Пешаке треба опрезно померати, јер они не могу да се крећу уназад
Ова правила нису апсолутна и постоје бројни изузетци.
Примери познатих шаховских отварања[уреди | уреди извор]
| Категорија | Име | Први потез (најчешћи наставак) |
|---|---|---|
| отворене игре | италијанска | 1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. Lf1–c4 (3. … Lf8–c5) |
| шпанска | 1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. Lf1–b5 | |
| шкотска | 1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. d2–d4 | |
| Филидорова одбрана | 1. e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 d7–d6 | |
| ловчево отварање | 1. e2–e4 e7–e5 2. Lf1–c4 | |
| краљев гамбит | 1. e2–e4 e7–e5 2. f2–f4 | |
| полуотворене игре | француска одбрана | 1. e2–e4 e7–e6 (2. d2–d4 d7–d5) |
| Каро-Кан | 1. e2–e4 c7–c6 (2. d2–d4 d7–d5) | |
| сицилијанска одбрана | 1. e2–e4 c7–c5 | |
| Пирчева одбрана | 1. e2–e4 d7–d6 | |
| модерна одбрана | 1. e2–e4 g7–g6 | |
| Аљехинова одбрана | 1. e2–e4 Sg8–f6 | |
| скандинавска одбрана | 1. e2–e4 d7-d5 | |
| затворене игре | одбијени дамин гамбит | 1. d2–d4 d7–d5 2. c2–c4 e7–e6 |
| прихваћени дамин гамбит | 1. d2–d4 d7–d5 2. c2–c4 d5xc4 | |
| индијска одбрана | 1. e2–e4 Sg8–f6 2. c2–c4 | |
| холандска одбрана | 1. d2–d4 f7–f5 | |
| енглеска одбрана | 1. c2–c4 (1. … e7–e5 или Sg8–f6 или c7–c5) | |
| Ретијево отварање | 1. Sg1–f3 d7–d5 2. c2–c4 | |
| необична отварања | пољско (орангутан) | 1. b2–b4 |
| Ларсеново отварање | 1. b2–b3 | |
| Бирдово отварање | 1. f2–f4 |
Најчешћа шаховска отварања у пракси[уреди | уреди извор]
Бели играч најчешће игра 1. е2–e4. До 20, века овај поез је сматран најлогичнијим отварањем. Совјетски велемајстор Раузер, један од најбољих играча 1930их, формулисао је изреку: „1. e4 и бели добија“. Боби Фишер је једном изјавио: „Не знам шта би ми Бог одговорио на 1. e4“. Пошто потез e2–e4 најбоље истиче основну идеју отварања, он се препоручује ученицима шаха.
| потез | 1800–1900 | 1901–1935 | 1935–1998 |
|---|---|---|---|
| отворене игре | |||
| 1. e2–e4 e7–e5 | 64 % | 31 % | 15 % |
| полуотворене игре | |||
| 1. e2–e4 (без e7–e5) | 23 % | 20 % | 35 % |
| 1. d2–d4 d7–d5 | 10 % | 28 % | 15 % |
| затворене игре | |||
| 1. d2–d4 (без d7–d5) | 3 % | 16 % | 23 % |
| остало | 5 % | 12 % | |
Ова статистика приказује еволуцију од симетричних отварања, ка асиметричним. У 19. веку је више од половине партија почињало са 1. e2–e4 e7–e5. Као одговор на 1. e2–e4 развиле су се сицилијанска (1. … c7–c5) и Француска одбрана (1. … e7–e6). У ситуацији 1. d2–d4 најчешће се играју индијске варијанте (1. … Sg8–f6). Код јачих играча, постала је популарна и енглеска одбрана (1. c2–c4).[1]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ John Watson: Secrets of modern chess strategy (Part 2: New ideas and the modern revolution). Gambit, London 1998; S. 93.