Швањски мост

С Википедије, слободне енциклопедије
Швањски мост
Швањски мост
ПремошћујеБијели Дрим
МестоОшвања
 Србија
ВрстаКамени мост
Карактеристике
Материјалкамен
Дужина70 м
Ширина7 м
Висина22 м

Швањски мост премошћује ријеку Бијели Дрим на југу Србије код града Ђаковице.

Налази се код села Ошвања, 19 km од града Ђаковице, на путу од Ђаковице према Призрену. [1] Висок је 22 метра, широк 7 метара а дужина му је око 70 метара. Заједно с кањоном Бијелог Дрима мост је заштићен 1986. године. Спиридон Гопчевић наводи податак да је мост направио Стефан Урош I. [2]

По другом предању саграђен је у 18. вијеку (можда на мјесту старијег). Током Првог свјетског рата био је потпуно уништен, а 1942. је поново обновљен. Оштећен је у вријеме ратних сукоба на Косову и Метохији 1999. године, али је обновљен од стране италијанског КФОР-а. Данас је мост кључна тачка пријеоза на путу који повезује Ђаковицу и Призрен. Популарна је туристичка атракција за домаће и стране посјетиоце. Сваке године се ту одржавају скокови у воду.

Иван Јастребов наводи податак да код Швањског моста са обје стране ријеке Дрима лежи Градеш, очигледно некад римски град (Gabueleum). Уз тај град и села Јуник, Скивјане и град Валбона (красни) привући ће пажњу познавалаца римске старине. Швањско село се спомиње по Јастребову у Дечанској хрисовуљи. Он још наводи: Недалеко од села Фшај, Швањ (швањ - у Дечанској хрисовуљи) види се камени Швањски мост преко Дрима, старе градње, али у које време да се та градња смести - нема поузданих података. Не знам на којим основама неки хоће да нас увере да га је подигао Урош Други Храпави. По мом скромном мишљењу, градњу овог моста и треба сместити у то време. [3]. Панта Срећковић наводи податак да је у селу Ошвања, чувени Швањски мост, на Бијелом Дриму. То је једно од села које је цар Душан поклонио својој задужбини, манастиру Св.архангела код Призрена.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гугл мапе. 
  2. ^ Гопчевић, Спиридон (1890). Стара Србија и Македонија, pp. 214. Београд. 
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 30., 50., 53., 60. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 610.