Ширија (Арад)

Координате: 46° 16′ 0″ Н 21° 37′ 59″ Е / 46.26667° С; 21.63306° И / 46.26667; 21.63306
С Википедије, слободне енциклопедије
Ширија
рум. Şiria
Насеље
RO
RO
Ширија
Локација у Румунији
Координате: 46° 16′ 0″ N 21° 37′ 59″ E / 46.26667° С; 21.63306° И / 46.26667; 21.63306
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаШирија
Надморска висина110 m (360 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно8.140
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод666821

Ширија (рум. Şiria) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Ширија.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 110 m.

Историја[уреди | уреди извор]

Место је по српском предању добило име по вилама - "Вилин град".[4]

Ту у старом граду Ширији (Вилагошу) некад су српски деспоти Бранковићи имали своју "столицу".[4] Године 1404-1407. године Димитрије-Дмитар Мрњавчевић велики жупан Заранда био је у исто време и краљевски заповедник (кастелан) града Вилагоша, у којем се нашло много српских избеглица. Деспот Ђурађ Бранковић је мењао град Београд за друге поседе у Угарској, међу којим и Вилагош са тврђавом. По другом извору он је Вилагош наследио од ујака српског деспота Стефана Лазаревића 1427. године.[5] Угарски краљ Алберт је у Сегедину о Петровдану 1439. године[6] потписао даровну диплому. По тој исправи поклањао је српском деспоту Ђурђу Вилагош, "за његове велике заслуге". Неколико година касније, деспот је повељом Вилагош поклонио 1444. године Јовану Хуњадију. Ту је 1503. године имао двор Марко Јакшић.[7] У Вилагошу је 1774. године био празан замак.

Помиње се 1735. године граничарски капетан Цвеја у Вилагошу. Укинут је милитарски шанац Вилагош 1746. године.[8] Када је укинита Поморишка граница српски граничари су се 1753. године из Вилагоша масовно одселили у Русију, где су засновали ново насеље са донетим називом Вилагош (Украјина).

У Вилагошу се током 18. века налазио окружни православни прота. По попису из 1776. године под протопрезвиратом вилагошким било је 25 парохија и села.[9]

Умро је 1820. године у Вилагошу брат Саве Текелије, који пренет у Арад и тамо сахрањен.[10] Најзнаметији мештанин био је порумуњени Србин, велики румунски национални идеолог, књижевник и новинар, академик Јован Славић (1848-1925)[11] или Јоан Славичи.

У градићу су 1827. године одржавана четири годишња вашара.

Године 1849, 13. августа, мађарска војска под командом генерала Артура Гергеља је положила оружје пред Русима; капитилирала код Вилагоша.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 8140 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
6.615 81,3%
Мађари
  
360 4,4%
Роми
  
979 12,0%
Украјинци
  
20 0,2%
Немци
  
147 1,8%
Словаци
  
7 0,1%
Бугари
  
4 0,0%
други
  
6 0,1%

Хронологија[уреди | уреди извор]

Хронологија броја становника[12]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво82758196816681768249832283948423854285838672871388128822886289178969905991089110912490719049906291039090

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ а б "Сербска пчела", Будим 1835.
  5. ^ "Дело", Београд 1913.
  6. ^ "Отаџбина", Београд 1875.
  7. ^ "Гласник Друштва србске словесности", Београд 1870.
  8. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  9. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
  10. ^ Јован Суботић: "Живот Саве Текелије...", Будим 1861.
  11. ^ https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=56599
  12. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]