Шут
| Шут написано хијероглифима | ||||
|
Шут или Шу или Су (може се превести као празнина или „онај који се уздиже“) је члан староегипатске енеаде из Хелиополиса, сматрана за физичко биће које поседују и људи и предмети. Бити у нечијој сенци, код Египћана значи бити у нечијој заштити. Сенка је сматрана и саставним делом неке особе, али је и засебни начин постојања.
Египћани су веровали да је човек састављен од тела (кхет), имена (рен), сенке (шут) и три душе (ка, ба, ах)
Први поуздани помен Шут имамо у текстовима ковчега, најчешће са поменом Ба из Средњег царства. Понекад су Ба и Шут делови исте целине, а у другим текстовима су различита бића.
Сенка се креће, а после смрти се враћа у мумију.
Такође, Шу је бог ваздуха, муж Тефнут, отац Геба и Нут.
Породица[уреди | уреди извор]
Створили су га Атум, његов отац и Иусасет, његова мајка, у граду Хелиополису. Имао је децу са својом сестром близнакињом Тефнут, ћерку Нут и сина Геба. Египћани су веровали да ако Су не држи свог сина и своју ћерку (бога Земље и богињу неба), раздвојене, не би могао настати живот на Земљи.
Суови унуци су Озирис, Хорус, Изида, Сет и Нефтис. Његови пра-унуци су Анубис и Хорус.
Митови[уреди | уреди извор]
Како ваздух, сматрало се да Су представља и хлађење. Због асоцијације са ваздухом и смиреношћу, Су се приказује у уметности како носи нојево перо. На приказима је имао између једног и четири пера. Нојево перо је симбол светлости и празнине. Магла и облаци су такође Суови елементи и они се често називају његовим костима. Због свог положаја између неба и земље, он је такође познат као ветар.[1]
У каснијим митовима, он представља страшну катастрофу. Крајем Старог краљевства, је речено да су се Тефнут и Су посвађали и Тефнут напустила Египат и отишла у Нубију. Речено је да Су брзо сазнао да му недостаје, али се она претворила у мачку која је уништила било ког човека или бога који би јој се приближио. Али се Тот прерушио и на крају успео да је убеди да се врати.
Грци су повезали Суа са Атласом, Титаном који је држао небеске сфере, јер су обојица приказани како држе небо.[2]
Су је углавном представљен као човек, иако се понекад приказује са лављом главом. У египатској митологији, Су је настао из даха бога Атума, као и његова сестра и супруга, Тефнут.[1]
Он носи Анк, који је симбол живота.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Owusu, Heike (2008). Egyptian Symbols. ISBN 9781402746239.
- ^ Remler 2010
Литература[уреди | уреди извор]
- Bonnet, Hans (2000). Lexikon der ägyptischen Religionsgeschichte. Berlin. стр. 685—689. ISBN 978-3-937872-08-7. → Shu
- Adolf Erman: Die Aegyptische Religion, Verlag Georg Reimer, Berlin 1909
- Wolfgang Helck (1999). Kleines Lexikon der Ägyptologie. стр. 269. ISBN 978-3-447-04027-3.f. → Shu
