Шуљковац

Координате: 43° 54′ 35″ С; 21° 11′ 33″ И / 43.909833° С; 21.1925° И / 43.909833; 21.1925
С Википедије, слободне енциклопедије
Шуљковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 643
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 35″ С; 21° 11′ 33″ И / 43.909833° С; 21.1925° И / 43.909833; 21.1925
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина256 m
Шуљковац на карти Србије
Шуљковац
Шуљковац
Шуљковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Шуљковац је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 643 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Шуљковац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шуљковац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Према попису из 1900. године село је припадало Бунарској општини и имало 94 домаћинстава.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Шуљковац живи 583 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,4 година (45,5 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1900. 646
1948. 958
1953. 997
1961. 1.001
1971. 925
1981. 881
1991. 798 786
2002. 695 704
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
693 99,71%
Словенци
  
1 0,14%
непознато
  
1 0,14%
Шуљковац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 41 41 43 41 44 44 44 46 47 50 49 48
Пореске главе* - 45 44 52 50 50 54 55 51 52 53 52
Арачке главе** 87 91 92 97 105 109 116 127 122 128 129 129
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Шуљковачка вода[уреди | уреди извор]

Село је почетком двехиљадитих постало познато по открићу извора пијаће воде богате сумпором и селеном која благотворно утиче на проблема са песком и камењем у бубрезима и жучној кеси, делује умирујуће на нервни систем и помаже у лечењу појединих кожних болести.[6] Прва чесма је отворена у центру села код игралишта ФК Слобода, а тренутно постоји и неколико извора на приватним парцелама из којих многи захватају и користе за кување и против здравствених проблема.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1900. године”. Статистика Краљевине Србије. Београд: Управа државне статистике. XXIII: 272. 1903. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Милетић, Н. „Редови пред извором у Шуљковцу”. Politika Online. Приступљено 2024-01-23. 
  7. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2024-01-23. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]