Шуљковац је насеље у Србији
Шуљковац је насељено место града Јагодине у Поморавском округу . Према попису из 2011. било је 643 становника.
До Другог српског устанка Шуљковац се налазио у саставу Османског царства . Након Другог српског устанка Шуљковац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини [1] све до 1834 . године када је Србија подељена на сердарства. Према попису из 1900. године село је припадало Бунарској општини и имало 94 домаћинстава.[2]
У насељу Шуљковац живи 583 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,4 година (45,5 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Шуљковац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829. [1]
Година пописа
1818 .
1819 .
1820 .
1821 .
1822 .
1823 .
1824 /25 .
1825 .
1826 .
1827 .
1828 .
1829 .
Куће
41
41
43
41
44
44
44
46
47
50
49
48
Пореске главе*
-
45
44
52
50
50
54
55
51
52
53
52
Арачке главе**
87
91
92
97
105
109
116
127
122
128
129
129
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
Становништво према полу и старости
[5]
м
?
1
3
80+
18
22
75—79
19
36
70—74
37
31
65—69
14
21
60—64
16
20
55—59
24
10
50—54
29
29
45—49
30
30
40—44
22
17
35—39
12
17
30—34
16
15
25—29
20
16
20—24
27
22
15—19
16
15
10—14
16
23
5—9
14
13
0—4
13
11
Просек :
45,5
47,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
175
190
227
230
233
216
199
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
41
44
23
26
25
24
9
4
2
1
3,49
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
301
70
202
26
3
0
Женски
304
42
203
58
1
0
УКУПНО
605
112
405
84
4
0
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
181
105
0
0
39
Женски
111
89
0
0
10
УКУПНО
292
194
0
0
49
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
3
12
4
2
9
Женски
0
0
1
0
1
УКУПНО
3
12
5
2
10
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
0
0
1
0
2
Женски
0
1
1
1
6
УКУПНО
0
1
2
1
8
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
3
0
0
1
Женски
0
1
0
0
УКУПНО
3
1
0
1
Село је почетком двехиљадитих постало познато по открићу извора пијаће воде богате сумпором и селеном која благотворно утиче на проблема са песком и камењем у бубрезима и жучној кеси, делује умирујуће на нервни систем и помаже у лечењу појединих кожних болести.[6] Прва чесма је отворена у центру села код игралишта ФК Слобода, а тренутно постоји и неколико извора на приватним парцелама из којих многи захватају и користе за кување и против здравствених проблема.[7]
^ а б
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) . Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1 . Приступљено 12. 7. 2012 .
^ „Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1900. године” . Статистика Краљевине Србије . Београд: Управа државне статистике. XXIII: 272. 1903.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF) . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . мај 2004. ISBN 86-84433-14-9 .
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 .
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7 .
^ Милетић, Н. „Редови пред извором у Шуљковцу” . Politika Online . Приступљено 2024-01-23 .
^ „www.glas-javnosti.co.yu” . arhiva.glas-javnosti.rs . Приступљено 2024-01-23 .