1300 каплара
Хиљаду триста каплара је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
Историја[уреди | уреди извор]
Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и из Аустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у Жозијеу (франц. Jausiers) у Француској на обуци и школовању одакле се потом вратила на фронт.[1]
Јевреји у батаљону[уреди | уреди извор]
Међу 1300 каплара је било и 34 Јевреја:[2]
- Јаков Мацлијах
- Јосиф Голднер
- Мика Хаим Самуиловић
- Натан Барух
- Нисим А. Арон
- Петар Бадер
- Фридрих Рот
- Александар Гајгер
- Арон Б. Арон
- Вукашин Захар
- Давид Тајтацак
- Драгутин Шмит
- Живко Машлијах
- Јаков Леоновић
- Јеврем Гаон
- Јеша Алкалај
- Јосиф Херман
- Лазар Пијаде
- Леон Хаим
- Леон Леоновић
- Марсел Давидовић
- Манфред Озеровић
- Михајло Шток
- Мориц А. Демајо
- Мориц Х. Демајо
- Моша Мошић
- Моша Нахман
- Павле Вајс
- Самуило Леви
- Соломон Меворах
- Станислав Винавер
- Стеван Коен
- Тодор Хоровић
- Леон Лебл
Од њих, животе су дали Јаков Мацлијах[3] и Леон Лебл, погинуо у Степојевачким шанчевима на Космају 29. новембра 1914. године.[4]
Ако се зна, према пописима, да је 1914. године у Србији од око 4 милиона становника, било нешто преко 5.000 Јевреја, што је око 0,15 посто укупног броја становника Србије, а да је у батаљону „1.300 каплара” било 2,5 посто Јевреја, то указује да је Јевреја у српској војсци у отаџбинском рату било петнаест (15) пута више од њиховог укупног броја у уделу становништва у Србији.[5]
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.[6]
Једна од централних београдских улица као и у Новом Саду носи назив Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна од улица носи ово име.
Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био Тадија Пејовић (1892−1982).[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Како су Срби певали „Марсељезу” („Политика”, 19. септембар 2016)
- ^ Салом 2021, стр. 35.
- ^ Салом 2021, стр. 31.
- ^ Салом 2021, стр. 33.
- ^ „Serbia Virtual Jewish History Tour”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2021-03-15.
- ^ Учешће 1300 ђака каплара у Колубарској бици / Александар Лукић, Мирослава Којић. - Љиг : Градска библиотека, 2014 (Ваљево : Топаловић). - 143 стр. : илустр. ; 24 cm
- ^ Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић
Литература[уреди | уреди извор]
- Салом, Давор (2021). „Срби Мојсијеве вере за славу и слободу Србије 1912-1918” (PDF). Јеврејска дигитална библиотека. Архивирано из оригинала 10. 10. 2023. г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Из школске клупе у огањ битке („Вечерње новости“, 18. фебруар 2014)
- Венац од родитељских суза („Вечерње новости“, 19. фебруар 2014)
- Ватру пале док марширају („Вечерње новости“, 22. фебруар 2014)
- Бесмртни ђачки батаљон (Српски академски круг) Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2019)
- Јеврејски историјски музеј Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2021)
- Јеврејска дигитална библиотека
