2-Арахидоноилглицерол

С Википедије, слободне енциклопедије
2-Арахидоноилглицерол
Називи
IUPAC назив
1,3-Dihidroksi-2-propanil (5Z,8Z,11Z,14Z)-5,8,11,14-eikosatetraenoat
Други називи
2-АГ
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
  • O=C(OC(CO)CO)CCC\C=C/C\C=C/C\C=C/C\C=C/CCCCC
Својства
C23H38O4
Моларна маса 378,3 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

2-Арахидоноилглицерол (2-AG) је ендоканабиноид, ендогени агонист ЦБ1 рецептор.[3][4] Он је естар формиран од омега-6 масне киселине арахидонске киселине и глицерола. Он је присутан на релативно високим нивоима у централном нервном систему, где испољава канабиноидне неуромодулаторне ефекте. Он је састојак говеђег и људског млека. Ова хемикалија је приви пут описана 1994-1995, мада је откривена пре тога. Активности фосфолипазе C (ПЛЦ) и диацилглицерол липазе (ДАГЛ) посредују његово формирање. 2-АГ се синтетише из диацилглицерола (ДАГ) који садрже арахидонске киселину.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Stella N, Schweitzer P, Piomelli D (1997). „A second endogenous cannabinoid that modulates long-term potentiation”. Nature. 388 (6644): 773—8. PMID 9285589. doi:10.1038/42015. 
  4. ^ Sugiura T; Kodaka T; Nakane S; et al. (1999). „Евиденце тхат тхе цаннабиноид ЦБ1 рецептор ис а 2-арацхидоноyлглyцерол рецептор. Струцтуре-ацтивитy релатионсхип оф 2-арацхидоноyлглyцерол, етхер-линкед аналогуес, анд релатед цомпоундс”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 274 (5): 2794—801. ПМИД 9915812. дои:10.1074/јбц.274.5.2794. Архивирано из оригинала 12. 09. 2019. г. Приступљено 21. 07. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]