21. кордунашки корпус
| 21. кордунашки корпус | |
|---|---|
 Амблем 21. кордунашкog корпусa | |
| Постојање | 1992—1995. |
| Формација | корпус |
| Део | Српске војске Крајине |
| Команданти | |
| Командант | Чедомир Булат |
| Командант 2 | Вељко Босанац |
21. кордунашки корпус је био корпус у саставу Српске војске Крајине. Он је био формиран у јесен 1992. године од бившег Зонског штаба Територијалне одбране за Кордун и 80. војничке бригаде посебних јединица милиције и дијелова јединица из некадашње Територијалне одбране. Команданти корпуса су били: пуковник Чедомир Булат и пуковник Вељко Босанац. Начелници штаба су били: пуковник Чедо Радановић, пуковник Петар Тркуља, и пуковник Љубан Ивковић.[1]
Корпус је био лоциран на територији Кордуна и бранио је границу РСК према Хрватској од Хума, преко Мрежнице, Коране и Купе до ријеке Глине код села Таборишта, и према Петом корпусу муслиманске Армије РБиХ. На југозападу и југоистоку корпус је остваривао непосредну везу са јединицама 15. личког корпуса СВК, а на сјевероистоку и сјеверозападу са јединицама 39. банијског корпуса СВК.
Уз ангажовање припадника корпуса, обновљен је рад спортских друштава у градовима: Слуњ, Војнић, Вргинмост. Пружана је помоћ у раду и функционисању Националног парка Плитвичка језера, те у раду владиних и невладиних организација и других установа.[2]
Организација[уреди | уреди извор]
- Команда (Петрова Гора)
- 11. пјешадијска бригада (Војнић)
- 13. пјешадијска бригада (Слуњ)
- 19. пјешадијска бригада (Вргинмост)
- 21. гранични одред (Широка Ријека)
- оклопни батаљон (Перна)
- инжињеријски батаљон (Блатуша)
- 21. мјешовити противоклопни артиљеријски дивизион
- 21. противдиверзантски одред
- 85. позадинска база
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Новаковић 2009, стр. 320.
- ^ Новаковић 2009, стр. 321.
- ^ Новаковић 2009, стр. 319.
- ^ David C. Isby Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. — Washington: Diane Publishing Company, 2003. — Vol. 1 — p. 456
- ^ „Oklopne jedinice Vojske Republike Srpske Krajine”. Архивирано из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 25. 1. 2019.
Извори[уреди | уреди извор]
- Новаковић, Коста (2009). Српска Крајина: успони, падови уздизања. Београд; Книн: Српско културно друштво Зора.
- Sekulić, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Nidda Verlag.
- Чубрило, Раде (2002). Успон и пад Крајине. Београд: Друштво «Српска Крајина».
- Новакович, К.; Радич, А.; Соколов, В. А. (децембар 2021). „Сербское войско Краины в начале 1995 г. Организация, планирование, боевые возможности”. Обозреватель. 382 (12): 94—103.
