5-HT3 receptor

С Википедије, слободне енциклопедије

5-HT3 рецептор је члан суперфамилије лигандом контролисаних јонских канала, суперфамилије која такође обухвата неуронске никотинске ацетилхолинске рецепторе (нАЦхРс), и инхибиторне неуротрансмитерске рецепторе за ГАБА (оба ГАБАА и ГАБАА рецептора) и глицин.[1][2] 5-HT3 рецептор је у највећој мери хомологан са никотинским ацетилхолинским рецептором.

5-HT3 рецептор се састоји од 5 подјединица које формирају централну пору за пролаз јона, која је пропусна за јоне натријума, калијума и калцијума. Везивање неуротрансмитера 5-хидрокситриптамина (серотонина) за 5-HT3 рецептор отвара канал, што доводи до ексцитаторног респонса у неуронима. 5-HT3 рецептор се знатно разликује у погледу структуре и механизма дејства од других типова 5-ХТ рецептора, који су Г-протеин спрегнути.

Структура[уреди | уреди извор]

Попут других лигандом контролисаних јонских канала, 5-HT3 рецептор се састоји од пет подјединица са псеудосиметричним распоредом око централне поре за пролаз јона. Те јединице су протеини кодирани HTR3A, HTR3B, HTR3C, HTR3D, и/или HTR3E генима.

Функционални канал може да садржи пет идентичних 5-HT3A подјединица (хомопентамер) или мешавину 5-HT3A и једне од друге четири 5-HT3B,[3][4][5][6] 5-HT3C, 5-HT3D, или 5-HT3E подјединице (хетеропентамер).[7] Постоје индикације да једино 5-ХТ подјединице формирају функционалне хомопентамерне канале. Сви други типови подјединица морају да формирају хетеропентамер са 5-HT3A подјединицама да би канали били функционални.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марицq АВ, Петерсон АС, Браке АЈ, Мyерс РМ, Јулиус D (1991). „Примарy струцтуре анд фунцтионал еxпрессион оф тхе 5ХТ3 рецептор, а серотонин-гатед ион цханнел”. Сциенце. 254 (5030): 432—7. ПМИД 1718042. дои:10.1126/сциенце.1718042. 
  2. ^ Yакел, ЈЛ (2000). Ендо, M; Курацхи, Y; Мисхина, M, ур. Тхе 5-ХТ3 рецептор цханнел: фунцтион, ацтиватион анд регулатион ин Пхармацологy оф Иониц Цханнел Фунцтион: Ацтиваторс анд Инхибиторс (Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy). 147. Берлин: Спрингер-Верлаг. стр. 541—560. ИСБН 978-3-540-66127-6. 
  3. ^ Давиес ПА, Пистис M, Ханна MC, Петерс ЈА, Ламберт ЈЈ, Халес ТГ, Киркнесс ЕФ (1999). „Тхе 5-ХТ субунит ис а мајор детерминант оф серотонин-рецептор фунцтион”. Натуре. 397 (6717): 359—63. ПМИД 9950429. дои:10.1038/16941. 
  4. ^ Дубин АЕ, Хувар Р, D'Андреа МР, Пyати Ј, Зху ЈY, Јоy КЦ, Wилсон СЈ, Галиндо ЈЕ, Гласс ЦА, Луо L, Јацксон МР, Ловенберг ТW, Ерландер МГ (1999). „Тхе пхармацологицал анд фунцтионал цхарацтеристицс оф тхе серотонин 5-ХТ рецептор аре специфицаллy модифиед бy а 5-ХТ рецептор субунит”. Ј Биол Цхем. 274 (43): 30799—810. ПМИД 10521471. дои:10.1074/јбц.274.43.30799. 
  5. ^ Монк СА, Десаи К, Брадy ЦА, Wиллиамс ЈМ, Лин L, Принцивалле А, Хопе АГ, Барнес НМ (2001). „Генератион оф а селецтиве 5-ХТ субунит-рецогнисинг полyцлонал антибодy; идентифицатион оф иммунореацтиве целлс ин рат хиппоцампус”. Неуропхармацологy. 41 (8): 1013—6. ПМИД 11747906. дои:10.1016/С0028-3908(01)00153-8. 
  6. ^ Боyд ГW, Лоw П, Дунлоп ЈИ, Wард M, Вардy АW, Ламберт ЈЈ, Петерс Ј, Цоноллy ЦН (2002). „Ассемблy анд целл сурфаце еxпрессион оф хомомериц анд хетеромериц 5-ХТ3 рецепторс: Тхе роле оф олигомерисатион анд цхапероне протеинс”. Мол Целл Неуросци. 21 (1): 38—50. ПМИД 12359150. дои:10.1006/мцне.2002.1160. 
  7. ^ Ниеслер Б, Wалстаб Ј, Цомбринк С, Моеллер D, Капеллер Ј, Риетдорф Ј, Боенисцх Х, Гоетхерт M, Рапполд Г, Бруесс M (2007). „Цхарацтеризатион оф тхе Новел Хуман Серотонин Рецептор Субунитс 5-ХТ, 5- ХТ анд 5-ХТ”. Мол Пхармацол. 71 (Мар 28): 8—17. ПМИД 17392525. дои:10.1124/мол.106.032144. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]