Adenovirus

С Википедије, слободне енциклопедије

Адено вирус
Електронска микрографија две партикуле адено вируса
Класификација вируса
Гроуп:
I
Царство:
Породица:
Adenoviridae
родови

Aviadenovirus
Atadenovirus
Mastadenovirus
Siadenovirus

Аденовируси су вируси из породице Adenoviridae. То су DNK вируси средње величине, са линеарном дволанчаном DNK и припадају I групи вируса. Сазревање и обликовање се одвија у једру ћелије домаћина. Између 4 и 5% свих респираторних болести је узроковано овим вирусима. Тип 3 узрокује акутну фарингокоњунктивалну грозницу код веће деце и одраслих. Акутна респираторна болест је најчешће узрокована типовима 4 и 7. Осим ових инфекција аденовируси могу узроковати вирусну упалу плућа, фоликуларну упалу коњунктиве ока и епидемијску упалу рожњаче и коњунктиве ока.[1]

Начин преношења[уреди | уреди извор]

Главни резервоар ових вируса је човек. Преносе се капљичним путем, директним контактом и фекооралним путем.

Патолошки (медицински) значај[уреди | уреди извор]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Аденовируси се изолују из бриса назофаринкса, аспирата бронха, бриса коњунктиве, ректалног бриса, столице, урина, ликвора. Идентификују се директном детекцијом и серолошким тестовима: ELISA, RIH, RVK, имунфлоресценција, ИМ, ПЦР.

Лечење[уреди | уреди извор]

Лечење се заснива на мировању и примени лекова и средстава за ублажавање општих симптома (обарање повишене температуре, ублажавање болова, топли напици итд.) и средстава за смиривање катаралних симптома (капи за нос, средства за олакшавање искашљавања). Ипак клиничке манифестације као бронхиолитис и ларинготрахеобронхитис захтевају, у већини случајева, преглед и мишљење специјалисте и лечење у болници. Употреба антибиотика индикована је само у случајевима када је доказана бактеријска суперинфекција. У већини случајева опоравак је брз и без трајних последица, посебно код веће деце и одраслих. Бронхиолитис има смртност од испод 1% уколико се адекватно лечи. Ларинготрахеобронхитис је најтежа и најопаснија манифестација респираторних инфекција у деце, јер је смртност чак до 20%.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 17. ИСБН 86-331-2075-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]