Аденозин

С Википедије, слободне енциклопедије
Аденозин
IUPAC име
(2R,3R,4S,5R)-2-(6-амино-9H-пурин-9-ил)-5-(хидроксиметил)оксолан-3,4-диол
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C
Начин применеIV или ињекција
Правни статус
Правни статус
  • Аустралија - Легално; УК - Легално; САД - само на рецепт
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостБрзо се одстрањује из циркулације путем ћелијаког апсорпције
Везивање протеинаНе
МетаболизамБрзо се конвертује у инозин и аденозин монофосфат
Полувреме елиминацијеплазма < 30 секунди - полу-живот < 10 секунди
Излучивањеможе да напусти ћелије непромењен или деградиран у хипоксантин, ксантин, и ултиматно уричну киселину
Идентификатори
CAS број58-61-7 ДаY
ATC кодC01EB10 (WHO)
PubChemCID 60961
DrugBankDB00640
ChemSpider54923
UNIIK72T3FS567 НеН
Хемијски подаци
ФормулаC10H13N5O4
Моларна маса267,241 g/mol
  • n2c1c(ncnc1n(c2)[C@@H]3O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]3O)CO)N

Аденозин је нуклеозид који се састоји од молекула аденина везаног за рибозни шећер (рибофуранозу) путем β-N9-гликозидне везе.[1][2]

Аденозин има важну улогу у биохемијским процесима, попут трансфера енергије аденозин-трифосфат (АТП) и аденозин-дифосфат (АДП), као и у трансдукцији сигнала путем цикличног аденозин монофосфата, цАМП. Он је такође инхибиторни неуротрансмитер, за који се сматра да учествује у промовисању сна и супресији узбуђења.

Аденозин се често означава са Адо.

Фармаколошки ефекти[уреди | уреди извор]

Аденозин је ендогени пурински нуклеозид који модулира многе физиолошке процесе. Ћелијска сигнализација аденозином се јавља путем четири подтипа аденозин рецептора (А1, А2А, А2Б, и А3).[3]

Екстрацелуларне концентрације аденозина нормалних ћелија су приближно 300 нМ; међутим, у одговору на ћелијска оштећења (нпр. у инфламаторним или исхемијским ткивима), те концентрације се брзо повишавају (600–1,200 нМ). У погледу стреса или озледе, функција аденозина је првенствено цитопротекциона превенција оштећења ткива током случајева хипоксије и исхемије. Активација А2А рецептора производи многобројне респонсе који се генерално могу класификовати као антиинфламаторни.

Антиинфламаторне особине[уреди | уреди извор]

Аденозин се сматра антиинфламаторним агенсом, што се реализује његовим дејством на А(2А) рецептор.[4][5] За топикални третман аденозином рана на стопалу изазваних шећерном болешћу је било показан на лабораторијским животињама да драстично побољшава поправку ткива и реконстракцију. Клиничка истраживања топикалне администрација аденозина су у току.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 978-86-387-0622-8. 
  2. ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6. 
  3. ^ Хаскó Г, Линден Ј, Цронстеин Б, Пацхер П (2008). „Аденосине рецепторс: тхерапеутиц аспецтс фор инфламматорy анд иммуне дисеасес”. Нат Рев Друг Дисцов. 7 (9): 759—70. ПМЦ 2568887Слободан приступ. ПМИД 18758473. дои:10.1038/нрд2638. 
  4. ^ Накав С, Цхаимовитз C, Суфаро Y (2008). „Анти-инфламматорy прецондитионинг бy агонистс оф аденосине А1 рецептор”. ПЛоС ОНЕ. 3 (5): е2107. ПМЦ 2329854Слободан приступ. ПМИД 18461129. дои:10.1371/јоурнал.поне.0002107. 
  5. ^ Треветхицк МА, Мантелл СЈ, Стуарт ЕФ, Барнард А, Wригхт КН, Yеадон M (2008). „Треатинг лунг инфламматион wитх агонистс оф тхе аденосине А2А рецептор: промисес, проблемс анд потентиал солутионс”. Бр. Ј. Пхармацол. 155 (4): 463—74. ПМЦ 2579671Слободан приступ. ПМИД 18846036. дои:10.1038/бјп.2008.329. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).