Аденозин
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(2R,3R,4S,5R)-2-(6-амино-9H-пурин-9-ил)-5-(хидроксиметил)оксолан-3,4-диол | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | IV или ињекција |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | Брзо се одстрањује из циркулације путем ћелијаког апсорпције |
| Везивање протеина | Не |
| Метаболизам | Брзо се конвертује у инозин и аденозин монофосфат |
| Полувреме елиминације | плазма < 30 секунди - полу-живот < 10 секунди |
| Излучивање | може да напусти ћелије непромењен или деградиран у хипоксантин, ксантин, и ултиматно уричну киселину |
| Идентификатори | |
| CAS број | 58-61-7  |
| ATC код | C01EB10 (WHO) |
| PubChem | CID 60961 |
| DrugBank | DB00640 |
| ChemSpider | 54923 |
| UNII | K72T3FS567  |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C10H13N5O4 |
| Моларна маса | 267,241 g/mol |
| |
Аденозин је нуклеозид који се састоји од молекула аденина везаног за рибозни шећер (рибофуранозу) путем β-N9-гликозидне везе.[1][2]
Аденозин има важну улогу у биохемијским процесима, попут трансфера енергије аденозин-трифосфат (АТП) и аденозин-дифосфат (АДП), као и у трансдукцији сигнала путем цикличног аденозин монофосфата, цАМП. Он је такође инхибиторни неуротрансмитер, за који се сматра да учествује у промовисању сна и супресији узбуђења.
Аденозин се често означава са Адо.
Фармаколошки ефекти[уреди | уреди извор]
Аденозин је ендогени пурински нуклеозид који модулира многе физиолошке процесе. Ћелијска сигнализација аденозином се јавља путем четири подтипа аденозин рецептора (А1, А2А, А2Б, и А3).[3]
Екстрацелуларне концентрације аденозина нормалних ћелија су приближно 300 нМ; међутим, у одговору на ћелијска оштећења (нпр. у инфламаторним или исхемијским ткивима), те концентрације се брзо повишавају (600–1,200 нМ). У погледу стреса или озледе, функција аденозина је првенствено цитопротекциона превенција оштећења ткива током случајева хипоксије и исхемије. Активација А2А рецептора производи многобројне респонсе који се генерално могу класификовати као антиинфламаторни.
Антиинфламаторне особине[уреди | уреди извор]
Аденозин се сматра антиинфламаторним агенсом, што се реализује његовим дејством на А(2А) рецептор.[4][5] За топикални третман аденозином рана на стопалу изазваних шећерном болешћу је било показан на лабораторијским животињама да драстично побољшава поправку ткива и реконстракцију. Клиничка истраживања топикалне администрација аденозина су у току.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 978-86-387-0622-8.
- ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.
- ^ Хаскó Г, Линден Ј, Цронстеин Б, Пацхер П (2008). „Аденосине рецепторс: тхерапеутиц аспецтс фор инфламматорy анд иммуне дисеасес”. Нат Рев Друг Дисцов. 7 (9): 759—70. ПМЦ 2568887
. ПМИД 18758473. дои:10.1038/нрд2638.
- ^ Накав С, Цхаимовитз C, Суфаро Y (2008). „Анти-инфламматорy прецондитионинг бy агонистс оф аденосине А1 рецептор”. ПЛоС ОНЕ. 3 (5): е2107. ПМЦ 2329854 . ПМИД 18461129. дои:10.1371/јоурнал.поне.0002107.
- ^ Треветхицк МА, Мантелл СЈ, Стуарт ЕФ, Барнард А, Wригхт КН, Yеадон M (2008). „Треатинг лунг инфламматион wитх агонистс оф тхе аденосине А2А рецептор: промисес, проблемс анд потентиал солутионс”. Бр. Ј. Пхармацол. 155 (4): 463—74. ПМЦ 2579671 . ПМИД 18846036. дои:10.1038/бјп.2008.329.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 978-86-387-0622-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
