Адренергички рецептор

Адренергички рецептори (или адреноцептори) су класа Г протеин-спрегнутих рецептора које активирају катехоламини, посебно норадреналин (норепинефрин) и адреналин (епинефрин). Мада је допамин такође катехоламин, његови рецептори су у различитој категорији.

Велики број ћелија поседује ове рецепторе, и везивање агониста генерално узрокује симпатетички респонс (нпр. борба-или-бежање респонс). Другим речима, брзина срца се повећава и зенице се шире, енергија се мобилише, и проток крви се преусмерава са других не-есенцијалних органа ка скелеталним мушићима.

Подтипови[уреди | уреди извор]

Постоје две главне групе адренергичких рецептора, α и β:

α рецептори обухватају подтипове α₁ (G_q спрегнути рецептор) и α₂ (G_i спрегнути рецептор). Фенилефрин је селективни агонист α рецептора.
β рецептори обухватају подтипове β₁, β₂ и β₃. Сва три рецептора везују G_s протеине (мада се β₂ такође спреже са Gi),^[2] који активира сигнални пут аденилат циклазе. Везивање агониста узрокује повишење интрацелуларне концентрације секундарног гласника цАМП. Низводни цАМП ефектор је цАМП-зависна протеинска киназа (PKA), која посредује неке од интрацелуларних догађаја након хормонског везивања. Изопреналин је селективни агонист.

Улоге у циркулацији[уреди | уреди извор]

Адреналин реагује са оба α- и β-адренорецептора, изазивајући вазоконстрикцију и вазодилацију, респективно. Мада су α рецептори мање сензитивни на епинефрин, кад су активирани, они надјачавају вазодилацију посредовану β-адренорецепторима. Резултат је да високи нивои епинефрина у циркулацији изазивају вазоконстрикцију. На ниским нивоима циркулишућег епинефрина, β-адренорецептор стимулација је доминантна, што доводи до вазодилације.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „РЦСБ Протеин Дата Банк: Г Протеинс”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г.
^ Цхен-Изу Y, Xиао РП, Изу ЛТ, Цхенг Х, Кусцхел M, Спургеон Х, Лакатта ЕГ (2000). „Г(и)-депендент лоцализатион оф бета(2)-адренергиц рецептор сигналинг то L-тyпе Ца(2+) цханнелс”. Биопхyс. Ј. 79 (5): 2547—56. ПМЦ 1301137 . ПМИД 11053129. дои:10.1016/С0006-3495(00)76495-2.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Ранг ХП, Дале MM, Риттер ЈМ, Мооре ПК (2003). „Цхаптер 11: Норадренергиц трансмиссион”. Пхармацологy (5тх изд.). Елсевиер Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 978-0-443-07145-4.
Ранг ХП, Дале MM, Риттер ЈМ, Флоwер РЈ (2007). „Цхаптер 11: Норадренергиц трансмиссион”. Ранг анд Дале'с Пхармацологy (6тх изд.). Елсевиер Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 169—170. ISBN 978-0-443-06911-6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Алфа рецептори
Адренергички рецептори
„Адреноцепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 12. 01. 2015. г.
α- и β-адренергички рецептори
Сажети преглед функција бета-3 рецептора
Теорија активације рецептора
Десензитизација бета-1-рецептора
UMich оријентација протеина у мембранама протеин/пдбид-2рх1 - 3Д структура бета-2 адренергичког рецептора у мембрани

[urlRCSB_Protein_Data_Bank_:_Molecule_of_the_Month_-_G_Proteins-1] „РЦСБ Протеин Дата Банк: Г Протеинс”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г.

[pmid11053129-2] Цхен-Изу Y, Xиао РП, Изу ЛТ, Цхенг Х, Кусцхел M, Спургеон Х, Лакатта ЕГ (2000). „Г(и)-депендент лоцализатион оф бета(2)-адренергиц рецептор сигналинг то L-тyпе Ца(2+) цханнелс”. Биопхyс. Ј. 79 (5): 2547—56. ПМЦ 1301137 . ПМИД 11053129. дои:10.1016/С0006-3495(00)76495-2.

[1]

[2]