Аеропут ММС-3

С Википедије, слободне енциклопедије
Аеропут ММС-3

Аеропут ММС-3
Аеропут ММС-3

Општи подаци
Намена Путнички, авиотакси, авион за везу и обуку
Посада 1 пилот
Број путника 3 путника
Произвођач А. D. Аеропут, Земун, Београд, Југославија
Пробни лет јануар 1936.
Уведен у употребу 1935. (прототип)
Димензије
Дужина 7,42 m
Висина 2,25 m
Распон крила 11,56 m
Површина крила 16,00 m²
Маса
Празан 630 kg
Максимална 1030 kg
Погон
Број мотора 2 мотора
Физичке особине
Клипноелисни мотор Побџој Нијагара
Снага КЕМ-а 2 x 66 kW
Снага КЕМ-а у кс 2 x 90 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 235 km/h
Економска брзина 215 km/h
Долет 600 km
Плафон лета 6000 m
Брзина пењања 390 m/min
 Портал Ваздухопловство

Аеропут ММС-3 је први српски двомоторни лаки путнички авион тросед кога је произвела ваздухопловнотехничка служба Аеропута за своје потребе 1935-те године. Главни пројектант је био ваздухопловни инжењер Миленко Митровић - Спирта, технички директор Аеропута.[1]

Развој[уреди | уреди извор]

Инж. Миленко Митровић Спирта пројектант авиона Аеропут ММС-3

Рад на пројектовању авиона Аеропут ММС-3 је обављен 1934. године, пројектант је био ваздухопловни инжењер Миленко Митровић Спирта, по чијим иницијалима је авион добио ознаку ММС (такав је тада био обичај међу консртукторима југословенских авиона). Бројна ознака 3 представља троседи авион за 3 путника. Господин Миленко Митровић Спирта је тада био технички директор Аеропут-а и предложио је Управном одбору да на основу његовог пројекта, који је у марту месецу 1934. године тестиран у Ајфеловом аеротунелу у Паризу, Аеропут у својој радионици за поправку авиона направи авион који би се користио као авиотакси за којим се осећала велика потреба. У току 1935. године направљен је прототип који је полетео јануара месеца 1936. године. Пробни лет и тестирање авиона је извршио пилот Владимир Стрижевски шеф саобраћајних пилота Аеропута. С обзиром да је авион показао добре карактеристике већ исте сезоне 1936. године укључен је у саобраћај.[2]

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион ММС-3 је двомоторни висококрилац, са структуром од дрвета, труп је обложен шпером а крила са платном, намењен првенствено за авионско таксирање. Имао је два енглеска радијална 7-мо цилиндрична, ваздухом хлађена, мотора Побџој Нијагара (енгл. Pobjoy Niagara) снаге 66kW (90 KS).[тражи се извор] Ове моторе је карактерисала ниска потрошња горива и веома тих рад што је омогућило већу удобност путника. Авион су покретале две двокраке дрвене елисе фиксног корака. За тадашње време авион је био неуобичајене концепције, уместо класичног трупа авион је у продужетку мотора имао два носача репних пераја (двотрупац). Резервоари за горивом су били смештени у крилу између два мотора. Кабине пилота и путника представљају једну целину, која се као гондола налази испод крила авиона. Кабина је имала велике прозорске површине које су омогућавале изванредну прегледност како пилоту тако и путницима. Ово га је чинило изванредним авионом за панорамске летове. Имао је фиксни стајни трап конвенционалног типа, репни точак је био смештен на задњем делу трупа гондоле док су главни точкови били причвршћени са једне стране за труп гондоле а са друге за носач мотора. Главни точкови су имали аеродинамичке блатобране.[3] Године 1940, ММС-3 је коришћен за тестирање кућишта са предњим точком.[4] Током овог времена инжењер Митровић и проф. Др. Инг. Мирослав Ненадовић заједно су радили на пројекту двомоторног лаког бомбардера који је радно назван Неми, и који је требало да има сличан распоред који се користио у аеродинамци ММС-3, али са кућиштем са трициклом са предњим точком. Овај пројекат никада није реализован.

Својом појавом авион Аеропут ММС-3, због својих изванредних аеродинамичких особина, изазвао је велико интересовање у Француској, Великој Британији, Немачкој и Чехословачкој. Вођени су прелиминарни преговори за продају лиценце, али нажалост до тога није дошло. Остало се само на овом једном прототипском примерку.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Миленко Митровић Спирта са авионом ММС-3, пре него сто га је запалио, да га не би узели Немци (април 1941)

Авион Аеропут ММС-3 је у лето 1936. године добио сертификат и регистрован је под ознаком YУ-САР. Коришћен је на саобраћајним правцима од Београда ка Сарајеву, Подгорици, Скопљу, превозио је такси путнике, новине и пошту. Током лета на линији Београд - Подујево - Скопље 15.9.1936. године авион је због квара на мотору принудно слетео и мало је био оштећен. Оштећење је брзо отклоњено тако да је авион до краја 1937. године имао 65 сати налета, 1938. - 79 сати а 1939. - 102 сата. Поред тога коришћен је за обуку и тренажу саобраћајних пилота Аеропута. Овај авион је коришћен такође за пропагандне летове, возећи на аеро-митинзима по минималним ценама посетиоце што је доприносило популаризацији ваздухопловства и ваздушног саобраћаја у Југославији. Авион је имао још једну предност, врло лако су се могла скидати путничка седишта из кабине и авион се претварао у транспортни (први југословенски царго авион).[5] Непосредно пред рат 1941. године авион је укључен у тренажну ескадрилу Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (ЈКРВ), уништен је при повлачењу на аеродрому Граб код Требиња (Херцеговина). Према другим изворима, у марту 1941, уочи напете међународне ситуације око Југославије, авион ММС-3 је преузело Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) и распоредило га у 603-ћу Помоћну Ескадрилу, где му је задатак био да се користи као авион за везу, размештање и за курирске потребе.

Према извештајима очевидаца, након немачког напада на Југославију у априлу 1941, авион је уништила посада на аеродрому у близини села Дивци у Ваљевском региону да не би пао у руке непријатељу. Миленко Митровић Спирта (15.2.1905 Нови Сад, Србија - 23.8.1986 Питерборо, Њу Хемпшир, САД) се 1941 године сликао са авионом, пре него што га је уништио.

Особине авиона Аеропут ММС-3[уреди | уреди извор]

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

  • Мотор - 2 x 66 kW (2 x 90 КС) Побџој Нијагара (енгл. Pobjoy Niagara),
  • Елисе - двокраке,
  • Размах крила - 11,56 m,
  • Површина крила - 16,00 m²,
  • Дужина авиона - 7,42 m,
  • Висина авиона - 2,25 m,
  • Тежина празног авиона - 630 kg,
  • Тежина пуног авиона -1.030 kg,
  • Капацитет - 3 путника,
  • Посада - 1 члан.

Перформансе[уреди | уреди извор]

  • Максимална брзина - 235 km/h,
  • Путна брзина - 215 km/h,
  • Брзина пењања - 390 m/min,
  • Највећи долет - 600 km,
  • Плафон лета - 6.000 m.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Аеропут ММС-3”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2015. 
  2. ^ Јанић, Чедомир; Симшић, Јово . Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а (на ((sr))). Београд: ЈАТ Airways. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9..
  3. ^ „Митровић ММС-3”. www.samoloty.ow.pl. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ mms3.jpg (425x302 pixels)
  5. ^ Крунић 2010, стр. 394

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • JAT, -ov (2009). JAT Kalendar za 2010. godinu. Београд: JAT. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: енглески). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Tonković, Radmila; Aeroput (drugi deo), Naša Krila br.37,2003.Beograd ISSN 0354-5121
  • Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ISBN 978-86-901623-3-8. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Transportna grupa”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 29. ISSN 1450-6068. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Aeroput MMS-3 na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aeroput_MMS-3&oldid=26174438”