Агенција за националну безбједност (Црна Гора)

С Википедије, слободне енциклопедије
Агенција за националну безбједност
Преглед
Датум оснивања5. мај 2005.
(као Агенција за националну безбједност)
Претходне администрације
НадлежностВлада Црне Горе
СедиштеПодгорица,
 Црна Гора
Руководиоци
  • Функција упражњена
Веб-сајтwww.anb.me

Агенција за националну безбједност (AНБ) је безбједносно обавјештајна служба и чини саставни дио система безбједности Црне Горе.

Историјат[уреди | уреди извор]

Законом о Агенцији за националну безбједност из 2005. године основана је Агенција за националну безбједност као засебан државни орган који је у својству правног сљедбеника преузео службенике, предмете, архиву, опрему и средства бивше СДБ МУП-а ЦГ.[1]

Почетком 2021. покренута је званична истрага под сумњом да је Агенција илегално пратила чланове опозиције и новинаре и да је касније уништила све документе повезане са догађајима.[2][3]

Поједини припадници Агенције сарађивали су са водећим криминалним клановима у Црној Гори.[4][5]

Сврха[уреди | уреди извор]

Агенција прикупља, евидентира, анализира, проћењује, користи, размјењује, чува и штити податке о:

  • дјелатностима усмјереним против независности, суверенитета, територијалног интегритета, безбједности и Уставом утврђеног правног поретка Црне Горе
  • од значаја за одбрамбене интересе Црне Горе и испуњење стратешких безбједносних циљева и интереса (обавјештајни и контраобавјештајни послови у области одбране)
  • дјелатностима усмјереним на вршење тероризма
  • дјелатностима усмјереним на вршење организованог криминала
  • најтежим облицима кривичних дјела против човјечности и других добара заштићених међународним правом
  • дјелатностима носилаца обавјештајних активности других држава од значаја за националну безбједност
  • потенцијалним пријетњама по економске интересе Црне Горе
  • пријетњама по међународну безбједност
  • другим могућим пријетњама по националну безбједност

Агенција врши контраобавјештајну заштиту скупштине Црне Горе, владе Црне Горе, предсједника Црне Горе, других државних органа, министарстава и органа управе, која обухвата активности од значаја за безбједност одређених лица и радних мјеста у овим органима, као и објеката, опреме и простора које они користе.

Директори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Istorijat”. anb.gov.me. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-25. 
  2. ^ „Crnogorska tajna služba nezakonito pratila oporbu, novinare i javne osobe”. N1 (на језику: хрватски). 2021-02-06. Приступљено 2021-02-07. 
  3. ^ „Montenegro Probes Ex-Officials for ‘Destroying Secret Documents. Balkan Insight (на језику: енглески). 2021-02-02. Приступљено 2021-02-07. 
  4. ^ Чарнић, Д. „Шарић и Звицер осумњичени за убиство „шкаљараца” на Крфу”. Politika Online. Приступљено 2022-12-30. 
  5. ^ „Подигнута оптужница против Лазовића и Звицера као и још девет особа”. Politika Online. Приступљено 2023-01-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]