Агресија на интернету
Агресија на интернету је облик понашања силом, који настаје у контакту и комуникацију са другима, у истински невероватном, фантастичном свету бескрајних могућности интернет медија. Овакво понашање све више испољавају размажене генерације младих и свих који се тако осећају иза својих монитора, сурфујући интернетом. Међутим, агресивност није тековина интернета, јер код човека она постоји и траје још од млатарања тољагама пећинских људи до млатарања атомским бомбама хладноратовских људи. Човек је одувек био агресиван, само се форма мењала, али је суштина остајала иста. I зато агресију на интермету не треба схватити као нешто ново, и за то не треба кривити интернет већ човека и његове агресивне страсти. Слично делфинима који из разоноде малтретирају друге делфине слабије од себе, или шимпанзама који организују борбене хорде и воде праве мале ратове за територију и женке, тако и човек на интернету води мале ратове и испољава агресивно понашање према разним категоријама учесника у интернет комуникацији, сматрајући га својим „простором” и доживљавајући га као категорију намењену за супериорне а не и слабе. Зашто би човек био другачији? Научимо се да живимо са тим, јер због недовољно предвидивог развоја интернета (нпр. новим технолошким иновацијама), те потенцијалних утицаја на живот појединаца и друштво у целини, могуће је у будућности очекивати још много нових и агресивнијих и изненађујућих појава или „парадокса” који ће са интернетом бити повезани све док он буде у функцији.[1]
Општа разматрања о агресивности[уреди | уреди извор]
У психолошком смислу агресивност је: насилно људско понашање или потенцијал за агресивно понашање. Појављује се као термин пре више векова и првобитно је означавала „неизазван напад”. Касније улази у употребу у ширем смислу, и користи се често и као термин за љутњу и нападачко понашање. Код људи, али и у животињском свету, препознајемо бар две врсте агресивности (које је у пракси често тешко раздвојити):
- импулзивну агресивност — која је афективна, осветничка, непријатељска,
- инструменталну агресивност — која је усмерену циљу, или је предаторска, без афективног набоја.
Порекло агресивности[уреди | уреди извор]
I поред досадашњих истраживањс није потпуно јасно порекло агресивности. Да ли је она научено, стечено понашање или је такво понашање наслеђено, и зависно о генима? Генетски материјал доказано утиче на њену појаву, и везан је уз експресију великог броја гена (а не неког специфичног) са слабим утицајем), али изгледа да на појаву агресивности ипак доминантно утиче искуство.
Образац агресивног понашања, често можемо уочити код оне која се стиче трауматским догађајима, развојним фрустрацијама или након изложености туђем агресивном понашању у раном детињству, углавном у оквиру породице. У каснијим периодима – нароћито адолесценцији – агресивно понашање појединца се додатно „култивише” у широј заједници. Једном кад се успоставе обрасци агресивног понашања оно постају релативно стабилни у времену, дакле – не мењају се.
Агресивности у динамици збивања унутар психе је понекад потребна за преживљавање индивидуе и појављује се у овом или оном облику као нормална појава. Како ће се ти агресивни импулси обрадити, и у шта ће се претворити и камо ће се усмерити, према унутра или према споља, зависи од степена развоја као и специфичностима личности. Многи су истицали и идеју постојања агресивног нагона (нагон смрти, деструдо) као облика понашања који има своју улогу од рођења, у различитим фазама развоја, али и друкчију појавност.
Агресија око нас[уреди | уреди извор]
У модерном времену са појавом видео игрица, интеренета или телевизије, јавља се и посебна форма агресивног понашања младих. Међутим на интернету се проблем импулсивности више примећује него било где на другом месту.[2][3] На интернету став о овом питању је доста неуједначен, па једна истраживања говоре у прилог тези да насилне игрице потичу насиље док друга то једнако озбиљно оповргавају. Осим ахресивности самог садржаја којег млади нараштаји гледају, изгледа је још важнији контекст који прати те садржаје као и количина времена (зависност) која се придаје таквим активностима.[4]
Гледајући кроз историју, понашање људске врсте увек је било да смо окружени одређеном дозом агресивности, тако да се стиче утисак, да данас има више агресије, само зато што се о њој више зна и више је препознајемо и доживљавамо сурфујући по интернету, чак и кад нисмо у директном контакту са људима и заједницом.[5]
Добре и лоше стране интернета[уреди | уреди извор]
Појава новог медија - интернета отворила је нове могућности и дилеме јер с једне стране интернет представља супер брзи начин информирања и комуникације, док с друге стране донео је нерешиве проблеме из области етике - попут порнографије, педофилије, трговине људима, људским органима, непровјерене информације, грубости, вулгарности, развоја криминала и слично. У циљу зараде корисницима се нуде различите врсте услуга, које су забрањене законом. Па се тако нпр. без проблема могу путем интернета купити не само намирнице, већ и оружје, при чему вас нико неће питати за године, штавише такву понуду вам могу доставити и на е-маил у облику рекламе.
- Добре стране
Несумњиво, Интернет је корисна база података и има бројне позитивне стране,[6] као што су:
- развој информацијског друштва;
- огромна количина информације која је доступна сваком кориснику;
- брзо проналажење научних, технолошких, пословних и других информација;
- размена информације са читавим светом;
- маркетиншке акције на глобалном нивоу;
- могућност обједињења етничких група независно од удаљености;
- нове могућности економског развоја;
- у области образовања могућност учења на даљину.
- у изборној кампањи - када је новоизбрани председник САД-а Обама по први пут искористио интернет као инструмент за финанцирање своје кампање, односно позвао је симпатизере да му шаљу новац путем интернета.
- Лоше стране
Ако о сагледамо позитивне и негативне стране интернета, доћи ћемо до закључка да су негативне стране интернета још увјек бројније.
Интернет предњачи у односу на остале медије по количини непроверене сензационалистичке информације или информације којом се манипуше грађанима. Огромна количина информације које свакодневно појединац чита и види довела је до тога да он нема времена да их критички сагледа а размишљање о томе често протчињава њима или виђеним на фотографијама.
Уз помић интернету знатно су олакшане и криминалне активности. Почевши од дигиталне пиратерије, нарушавања концепта ауторских права „скидањем“ с интернета музике, филмова, књига, (на тај начин се музичкој и филмској индустрији наноси непоправљива штета).
Затим трговина оружјем, људима, људским органима, порнографија, проституција, крађа новца с рачуна у банкама.
Употреба интернета[уреди | уреди извор]
Подаци који указују на константан пораст доступности интернета и технологија уопште, подржавају тезу о интернету као новој глобалној стварности и неопходности да јој се прилагођавамо.[7] Према подацима Интернет Wорлд Статс-а:
- 2.095.006.005 становника, или трећина светске популације, данас користи интернет,
- 476.213.935, односно 58,3% корисника интернета чине Европљани.
- Интернет у Европи најчешће користе грађани Немачке, Русије, Велике Британије, Француске, Турске, док се Србија уз БиХ, Црну Гору, Албанију, Румунију и Кипар, налази при дну лествице.
- Грађани Србије у 56,2% користе интернет, док су у 39,2% корисници социјалне мреже фејсбук. Број интернет корисника у Србији 2011. године је три пута порастао у односу на 2006. када је у Србији било 1.400.000 корисника[8]
Антисоцијална понашања и интернет – агресија и злостављање[уреди | уреди извор]
Антисоцијалном понашању на интернету погодује чињеница да њен учесник једноставно нема стида. Наиме он има утисак да делује у мраку, да га нико не види, и да је интернет је мрачан, колико и чудесна шума. Због тога се појединци понашају тако како се понашамају, агресино и злостављајуће, због спорадичних падања у „ватру” до пречестих малтретирања свих унаоколо. Међутим анонимност, а понајмање она на интернету, често сама по себи није агресивна, јер суштина агресивности лежи у самом човеку и његовим страстима, које он само покушава да прикрије анонимношћу на интернету.
Полазећи ио ових сазнања теоретичари интернета и интернет културе већ поодавно наводе низ варијетета непристојног понашања онлајн, као што су:
- спамовање,
- троловање,
- фладовање,
- флејмовање итд.
Тако виртуелни простор за појединце, са посебним потребама (психопатре, воајере, политичаре, терористе итд) делује као експериментално игралиште на коме они агресивно делују. Или интернет постаје простор за сва оне који биу били или су исмејани на часовима историје, социологије, али и физичког, на интернету најбоље проналази простор за своје незреле мозгове.
Зато интернет иако може да нас шокира и плаши својом агресијом и злостављањем, истовремено може да нас научи и једној важној лекцији. Да свет око нас не изгледа ни мало ружичасто, или онако како би требало да изгледа наше лична и реална друштвена мреже – већ да је он једна утопија у којој без виза путујемо „интергалактичким пространствима” у којима сви желе да покажу колико су паметнији и религиознији од других, хронично ментално оболели, сексуално перверзни или бесни због блуда и неморала, жељни лаке зараде, политичке каријере итд.
Дискусије на интернету увећавају бес и незадовољство[уреди | уреди извор]
Према истраживању Рајана Мартина, професора психологије на Универзитету Грин Беј, објављеному часопису Цyберпсyцхологy, Бехавиор анд Социал Нетwоркинг
...неки људи на интернету траже вентил за нагомилану фрустрацију углавном узроковану осећајем немоћи. Сигурно сте барем једном у животу пали у искушење да почнете да се расправљате са потпуним незнанцем на интернету о некој „врућој” теми о којој не делите мишљење... и у тој расправи...према једној новој студија показало се да ће интернет дискусије само довести до тога да ћете бити све више бесни, а све мање срећни... и сматра... да неки људи на интернету траже вентил за нагомилану фрустрацију углавном узроковану осјећајем немоћи...тако да..непријатељство које се шири на интернету представља проблем јавног здравља...а...многи животи постају уништени онлине агресијом.[9]
Злоупотреба интернета – зависност од интернета[уреди | уреди извор]
- Основни појмови
Најзаступљенија терминолошка одређења везана за интернет су:[7]
- Зависност од интернета (Интернет аддицтион) — импулсивна тежња за употребом интернета, праћена губитком контроле, преокупираношћу и континуираном употребом без обзира на испољене последице у поремећају понашања.
- Компулсивна употреба интернета (Цомпулсиве Интернет усе) — представља блажи облик где особа поред своје преокупираности може имати контролу над својим понашањем, постављати границе и регулисати употребу интернета.
- Злоупотреба интернета (Интернет мисусе)
- Патолошка употреба интернета (Патхологицал Интернет усе) — је шири облик зависност на релацији особа – стимулус од интернет-зависности и може обухватити и појаве попут сајбер прогањања, крађе идентитета и друго. Компулсивна употреба интернета представља неку врсту бихејвиоралне зависности (Yеллоwлеес, Маркс,2007:1450), са сличним манифестацијама као код коцкања, куповине, хране и друго.[10]
- Прекомерна употреба интернета (Интернет овер-усе) — заснива се на употреби интернета, одређен број сати, што аутоматски не значи да она оставља последице по корисника.
- Неусаглашеност истраживања
I поред бројних истраживања и велике пажње лаичке и стручне јавности око расветљавања појма интернет- зависности, многа питања и даље остају нејасна, посебно када је у питању дијагностичка неусаглашеност, што повлачи и неусаглашеност у налазима истраживача од распрострањености, преко карактеристика, профила зависника и друго.[11]
Међутим истраживаћи су усаглашени када су у питању депресивна, анксиозна стања, јер их смтрају предикторима интернет-зависности, јер последице могу бити врло тешке и дуготрајне како за особу, тако и за њену околину.[7]
Повезаност са другим облицима зависности није била честа тема истраживача мада је у једном од доступних истраживања нађена веза интернета са злоупотребом алкохола.[12]
Интернет и порнографија[уреди | уреди извор]
Недавно истраживања показују шокантну истину - да око 30% „промета” на интернету отпада на порнографију, а да је страница са голотињом, која је имала највише посета била она са 4 милијарде отварања месечно. Стручњаци су до ових резултата дошли помоћу ДоублеЦлицк Ад Планнера, Гуглових додатка о интернет претраживачима који путем колачића (цоокиес) прикупља информације о корисницима.
Колика је агресивност порнографије на интернету најбоље илустррује података да се месечно пошаље око 29 петабајта порнографског материјала што значи да се сваке секунде преноси 50 гигабајта порногафских садржаја, и то највише на овим (најпосјећенијим) порнографским страниама:
- Xвидеос - 4,4 милијарди месечних посета
- ПорнХуб - 2,5 милијарди месечних посета
- YоуПорн - 2,1 милијарди месечних посета
- Тубе8 - 970 милиона месечних посета
- ЛивеЈасмин - 710 милиона месечних посета.[13]
Статистика о интернет порнографији[уреди | уреди извор]
- 12% свих страница на интернету садржи порнографски садржај
- 25% свих посета преко претраживаћа Гоогле и Yахоо односи се на порнографију
- 2,5 милијарди е-маилова дневно је са порнографским садржајем
- У свакој секунди најмање 30.000 корисника интернета гледа порнографски садржај
- 20% мушкараца и 13% жена признаје да за време радног времена гледало порнографске садржаје на интернету
- 35% садржаја који се скида с интернета односи се на порнографију
- 43% свих корисника на интернету гледа порно филмове
- Само 3% секси страница тражи од корисника потврду пунолетности.[14]
- Деца на интернету први пут гледају порно садржаје са 11 година
- Појмови "сеx" и "порн" су међу пет најтраженијих појмова младих испод 18 година, на интернету
- Године 2009. је укупна зарада од порнографије на интернету премашила милијарду долара.
- Највише претрага појма „секс” Гоогле добија из Пакистана.[15][16]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Wаллаце, П. (2001). Тхе Псyцхологy оф тхе Интернет, Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, УК.
- ^ Дмитровић, M. (2011). Утицај телевизије, цртаних филмова и компјутерских игрица на пораст насиља код деце. Социјална мисао, 18(3), 45-64
- ^ Станић, I. (2008). Агресија код младих и њено сузбијање. Педагошка стварност, 54(1-2), 147-163.
- ^ Мандарић, V. (2012). Нови медији и ризично понашање дјеце и младих. Богословска смотра, 82(1), 131-149.
- ^ Гиротта, Игора. „Агресија и агресивност (Колумна)”. www.ординација.вецерњи.хр. Приступљено 4. 8. 2018.
- ^ Бурић, Ј. (2010). Дјеца и млади као конзументи масовних медија. Филозофска истраживања, 4(2), 629-663.
- ^ а б в Ковачевић-Лепојевић, M: Појам и карактеристике интернет-зависности Специјална едукација и рехабилитација (Београд), Вол. 10, бр. 4. 615-631, 2011
- ^ „Интернет Wорлд Статс”. Миниwаттс Маркетинг Гроуп. Приступљено 4. 8. 2018.
- ^ „ОНЛИНЕ АГРЕСИЈА; Дискусије на интернету увећавају бијес и незадовољство”. www.вијести.ме/23.3.2013. Архивирано из оригинала 04. 08. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2018.
- ^ Yеллоwлеес, П. & Маркс, С. (2007). Проблематиц Интернет усе орИнтернет аддицтион? Цомпутерс ин Хуман Бехавиор, 23 (3), 1450
- ^ Ковачевић-Лепојевић, M: Појам и карактеристике интернет-зависности Специјална едукација и рехабилитација (Београд), Вол. 10, бр. 4. 615-631, 2011. пп. 627-628
- ^ Wеинстеин, А. & Лејоyеуx, M. (2010). Интернет Аддицтион ор Еxцессиве Интернет Усе. #е Америцан Јоурнал оф Друг анд Алцохол Абусе, 35 (5), 277-283.
- ^ „Интернетом доминира порнографија”. Метро портал, 2012. Приступљено 4. 8. 2018.
- ^ Јенкинс, Пхилип (2005). "Лаw Енфорцемент Еффортс Агаинст Цхилд Порнограпхy Аре Инеффецтиве," ин Ат Иссуе: Цхилд Сеxуал Абусе. Ед. Ангела Леwис. Сан Диего: Греенхавен Пресс.
- ^ „СЕКС НА НЕТУ 12 чињеница о порнографији на интернету”. Метро-портал. 2010. Приступљено 4. 8. 2018.
- ^ Катриен Јацобс, Нетпорн: ДИY Wеб Цултуре анд Сеxуал Политицс, Роwман & Литтлефиелд. 2007. ISBN 978-0-7425-5432-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бирнбаум, M.Х. (2000). Псyцхологицал Еxпериментс он тхе Интернет, Ацадемиц Пресс, Сан Диего.
- Гацкенбацх, Ј. (1998). Псyцхологy анд тхе Интернет, Ацадемиц Пресс, Сан Диего. Јохнсон, А. (2002). Ундерстандинг тхе псyцхологy оф Интернет Бехавиоур, Палграве Мацмиллан, Басигстоке.
- Wеллман, Б., Хаyтхорнтхwаите, C. (2002). Тхе Интернет ин еверyдаy лифе, Блацкwелл Публисхинг, Оxфорд.
- Луис Алвин Деј „Етика у медијима“, Медија центар, Београд, 2004.
- Дебра Киллалеа “Офцом цлеарс Цларксон овер јобе тхат труцк дриверс “мурдер проститутес” афтер ББЦ рецеивес море тхан 500 цомплаинтс” (www.даилyмаил.цо.ук, 05.11.2008)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тодд Леополд “Анонyмоус ангер рампант он Интернет” (www.цнн.цом, 03.11.2008)
- Јамес Келлехер „Иллиноис цоллеге схоотер стопед медицатион“ ( www.реутерс.цом, 15.02.2008)
- Бретт Yоунг “Киндергартен схоотинг гаме пуллед” (www.реутерс.цом, 02.10.2008)