Агрономија

С Википедије, слободне енциклопедије

Узимање узорака.

Агрономија (од грчке речи ἀγρός — поље и νόμος — закон) је наука и технологија о обради земље ради производње људске и сточне хране, горива, као и низа других производа.[1] Агрономија обухвата активности у областима биљне генетике, биљне физиологије, метеорологије, и науке о земљишту. Агрономија је примена комбинације наука, међу којима су биологија, хемија, економија, екологија, науке о Земљи, и генетика. Агрономија се поред производње хране бави развојем здравије хране, и управљањем утјецаја пољопривреде на околину.[2]

Агрономија се може поделити на више специјализованих области: ротација усева[3], иригација и дренажа, оплемењивање биља[4], физиологија биљака[5], плодност и класификација земљишта, контрола корова, контрола инсеката и штеточина[6].

Оплемењивање биљака[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Оплемењивање биљака
Агроном, узоркује пробну парцелу лана.

Ова област агрономије укључује селективно оплемењивање биљака за производњу најбољих усева за различите услове.[7] Оплемењивање биљака је повећало приносе усева и побољшало хранљиву вредност бројних усева, укључујући кукуруз, соју и пшеницу.[8] То је такође резултирало развојем нових врста биљака. На пример, хибридно зрно по имену тритикал произведено је укрштањем ражи и пшенице. Тритикал садржи више употребљивих протеина него раж или пшеница. Агрономија је такође била кључна за истраживање производње воћа и поврћа.[9] Поред тога, за развој травњака, коришћење оплемењивања биљака резултирало је смањењем потребе за уносом ђубрива и воде (захтевима), као и врстама травњака који показују повећану отпорност на болести.

Биотехнологија[уреди | уреди извор]

Агроном који мапира геном биљке.

Агрономи користе биотехнологију да продуже и убрзају развој жељених карактеристика.[10] Биотехнологија је често лабораторијска активност која захтева теренско тестирање нових сорти усева које се развијају.[11][12]

Поред повећања приноса усева, агрономска биотехнологија се све више примењује за нове намене осим у исхрани.[13][14] На пример, семе уљарица се тренутно користи углавном за маргарин и друга уља за храну, али се може модификовати да производи масне киселине за детерџенте, заменска горива и петрохемикалије.

Наука о земљишту[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Пољопривредна наука о земљишту

Агрономи проучавају одрживе начине да се земљиште учини продуктивнијим и профитабилнијим.[15] Они класификују земљишта и анализирају га како би утврдили да ли садржи хранљиве материје важне за раст биљака. Уобичајени анализирани макронутријенти укључују једињења азота, фосфора, калијума, калцијума, магнезијума и сумпора. Земљиште се такође процењује на неколико микронутријената, као што су цинк и бор. Проценат органске материје, пХ земљишта и капацитет задржавања хранљивих материја (капацитет измене катјона) тестирају се у регионалној лабораторији. Агрономи тумаче ове лабораторијске извештаје и дају препоруке за модификацију хранљивих материја у земљишту за оптималан раст биљака.[16]

Очување земљишта[уреди | уреди извор]

Поред тога, агрономи развијају методе за очување земљишта и смањење ефеката ерозије] ветром и водом. На пример, техника позната као контурно орање може се користити за спречавање ерозије земљишта и очување падавина. Истраживачи агрономије такође траже начине да ефикасније искористе земљиште за решавање других проблема. Такви проблеми укључују одлагање људског и животињског ђубрива, загађење воде и накупљање пестицида у земљишту, као и очување земљишта за будуће генерације, као што је спаљивање патока након производње усева. Технике газдовања пашњацима укључују пољопривреду без орања, садњу траве која везује земљиште дуж контура на стрмим падинама и коришћење контурних дренажа дубине до 1 метар.[17]

Агроекологија[уреди | уреди извор]

Агроекологија је управљање пољопривредним системима са нагласком на еколошку примену.[18] Ова тема је блиско повезана са радом на одрживој пољопривреди, органској пољопривреди и алтернативним системима исхране и развојем алтернативних система усева.

Теоретско моделовање[уреди | уреди извор]

Теоријска екологија производње је квантитативно проучавање раста усева.[19] Биљка се третира као нека врста биолошке фабрике, која прерађује светлост, угљен-диоксид, воду и хранљиве материје у производе који се могу жети. Главни параметри који се разматрају су температура, сунчева светлост, стајаћа биомаса усева, дистрибуција биљне производње и снабдевање хранљивим материјама и водом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 14. ИСБН 86-331-2075-5. 
  2. ^ What is agronomy Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2017)
  3. ^ Powell, J.M., William, T.O. (1993). „An overview of mixed farming systems in sub-Saharan Africa”. Livestock and Sustainable Nutrient Cycling in Mixed Farming Systems of Sub-Saharan Africa: Proceedings of an International Conference, International Livestock Centre for Africa (ILCA). 2: 21—36. 
  4. ^ Breeding Field Crops. 1995. Sleper and Poehlman. Page 3
  5. ^ Salisbury, Frank B. & Cleon W. Ross, 1992. Plant physiology. (4th изд.). Belmont, California: Wadsworth Publishing. ISBN 978-0-534-15162-1. 
  6. ^ Pesticides | US EPA
  7. ^ Хартунг, Франк; Сцхиеманн, Јоацхим (2014). „Прецисе плант бреединг усинг неw геноме едитинг тецхниqуес: оппортунитиес, сафетy анд регулатион ин тхе ЕУ”. Тхе Плант Јоурнал. 78 (5): 742—752. ПМИД 24330272. дои:10.1111/тпј.12413 Слободан приступ. 
  8. ^ Wиллy Х. Верхеyе, ур. (2010). „Плант Бреединг анд Генетицс”. Соилс, Плант Гроwтх анд Цроп Продуцтион Волуме I. Еолсс Публисхерс. стр. 185. ИСБН 978-1-84826-367-3. 
  9. ^ Хаyес, Патрицк M.; Цастро, Ариел; Марqуез-Цедилло, Луис; Цореy, Анн; Хенсон, Цyнтхиа; Јонес, Берне L.; Клинг, Јеннифер; Матхер, Диане; Матус, Иван; Росси, Царлос; Сато, Казухиро (2003). „Генетиц диверситy фор qуантитативелy инхеритед агрономиц анд малтинг qуалитy траитс”. Ур.: Роланд вон Ботхмер; Тхео ван Хинтум; Хелмут Кнüпффер; Казухиро Сато. Диверситy ин Барлеy (Хордеум вулгаре). Амстердам Бостон: Елсевиер. стр. 201–226. ИСБН 978-0-444-50585-9. ИССН 0168-7972. ОЦЛЦ 162130976. дои:10.1016/С0168-7972(03)80012-9. 
  10. ^ Георгетоwн Интернатионал Енвиронментал Лаw Ревиеw
  11. ^ „Биотецхнологy”. ИУПАЦ Голдбоок. 2014. дои:10.1351/голдбоок.Б00666. 
  12. ^ Ерекy, Карл. (8. 6. 1919). Биотецхнологие дер Флеисцх-, Фетт-, унд Милцхерзеугунг им ландwиртсцхафтлицхен Гроссбетриебе: фüр натурwиссенсцхафтлицх гебилдете Ландwирте верфасст. П. Пареy — преко Хатхи Труст. 
  13. ^ Биотецхнологy Архивирано 2012-11-07 на сајту Wayback Machine. Portal.acs.org. Retrieved on March 20, 2013.
  14. ^ „BIOTECHNOLOGY-PRINCIPLES & PROCESSES” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2014. 
  15. ^ Doran, J., and T. Sims. Renewed vision for Earth Scientists “Sustaining Earth and its People - Translating Science into Practice. Geotimes, July: 5, 2002.
  16. ^ Hoeft, Robert G. (2000). Modern Corn and Soybean Production. MCSP Publications. стр. 107 to 171. ASIN B0006RLD8U. 
  17. ^ Arya, R. L.; Arya, S.; Arya, Renu; Kumar, J. (2015-01-01). Fundamentals of Agriculture (ICAR-NET, JRF, SRF, CSIR-NET, UPSC & IFS) (на језику: енглески). Scientific Publishers. ISBN 978-93-86102-36-2. 
  18. ^ „Iowa State University: Undergraduate Program - Agroecology”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2008. г. 
  19. ^ Amthor JS (2010) From sunlight to phytomass: on the potential efficiency of converting solar radiation to phyto-energy. New Phytologist 188:939-959

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Агрономија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Agronomija&oldid=27558607”