Ахмед ибн Абдулах Марвази

Ахмед ибн Абдулах Марвази је умро између 864. и 873. године. Познат је под псеудонимом Хабш Хасиб, и један је од реномираних иранских математичара и астронома. Живео је у доба абасидског калифа Мамуна и његовог наследника Мутасима. Пореклом је из Мерва, али је услед посебних научних и политичких околности живео у пестоници, у Багдаду.

Своја главна астрономска истраживана спровео је између 824. и 835. године, када је у Багдаду могао сасвим слободно да ради у централној државној опсерваторији.

Марвази је установио одговарајуће формуле и функције које су му помогле да се приближи решењима у вези са проблематиком сферне астрономије и претвробе мерних јединица у тој области, као и у вези са прецизним мерењем времена те још неким значајним астрономским питанима. Његове иновативне фунцкије прихваћене су као мерило валидности свих каснијих хороскопа и астрономских табела. Иако је у основним научним смерницама следио Птоломејеву традицију, овај астроном је у својој чувеној „Сунчевој теорији“ изнео нове методе за мерење Сунчевог прилогођавања и сравњења времена, којих су се будући астрономи радо придржавали. Осим тога, у својој „Месечевој теорији“, Марвази је на основу два различита кретања Месеца — кретање око своје осе и кретање око Земље — формулисао неколилко генеричких табела за мерење разних годишњих, месечних и дневних периода, као и за прецизније анализиране мерних јединица за време, попут сата и његових разломака. Међу његовим најважнијим теоријама можемо издвојити теорију о мерењу астрономске ширине Месеца и осталих небесих тела. Он је такође опширно писао о раним карактеристикама небеских тела, као и о угловима под којима их астроном може гледати. Захваљујући свом мукотрпном истраживачком раду, овај славни астроном оставио је за собом значајна дела о разоткривању почетка новог лунарног периода на основу опажања младог месеца.

Дела

Марвазијева научна дела потврђују да су његова истраживања умногоме допринела усвршавању површинске и сферне тригонометрије. Он је одлично познавао разне тригонометријске функције, попут синуса, косинуса, тангенса и котангнса, и успешно их употребљавао у функцијама сферне тригонометрије.

Написао је бројна астрономска дела са математичким усмерењем из којих издвајамо аз-Зиџ ад-Дамаски [Дамаскијски хороскоп] и аз-Зиџ ал-Мамуни [Мамунов хороскоп]. Марвази је написао и чувену књигу Китабун фи марифа ал-курети ва ал-амали биха [О сферним функцијама и њиховој употреби]. Један препис те књиге данас се чува у Истанбулу. Део историчара сматра да је и чувена књига ад-Дава'ир ас-салас ал-мумаса ва кејфијат а-усал (ал-итисал) исписана пером овог реномираног математичара из IX века.