Алфа-1Б адренергички рецептор

Адренергички алфа-1Б рецептор
Адренергички алфа-1Б рецептор
Идентификатори
Симболи	АДРА1Б; АДРА1; АЛПХА1БАР
Вањски ИД	ОМИМ: 104220 МГИ: 104774 ХомолоГене: 55477 ИУПХАР: α1Б-адреноцептор ГенеЦардс: АДРА1Б Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност родопсину-сличног рецептора; • рецепторска активност; • адреноцепторска активност; • активност алфа 1 адренергичког рецептора;
Целуларна компонента	• интегрално са мембраном; • мембрана;
Биолошки процес	• ремоделовање крвних судова; • респонс на амфетамин; • вазоконстрикција артерија током барорецепторског респонса на снижење крвног притиска; • позитивна регулација брзине срчаних контракција епинефрин-норепинефрина; • повећања снаге срчаних контракција епинефрином-норепинефрином; • пренос сигнала; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • Г-протеинска сигнализација, спрегнута са цАМП нуклеотидним секундарним гласником; • каскада протеинских киназа; • интерћелијска сигнализација; • развој мултићелијског организма; • развој срца одраслих особа; • локомоторно понашање; • ћелијска пролиферација; • визуелно учење; • ћелијски раст; • раст органа; • глукозна хомеостаза; • респонс на морфин; • негативна регулација гликогенског катаболичког процеса; • позитивна регулација гликогенског катаболичког процеса; • понашање у одговору на кокаин;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	147
Енсембл	ЕНСГ00000170214
УниПрот	П35368
РефСеq (мРНА)	НМ_000679
РефСеq (протеин)	НП_000670
Локација (УЦСЦ)	Цхр 5:; 159.28 - 159.33 Мб
ПубМед претрага	[1]

Алфа-1Б адренергички рецептор (α_1Б адренорецептор, ADRA1B), је алфа-1 адренергички рецептор, кодиран ADRA1B хуманим геном.^[1]

Рецептор[уреди | уреди извор]

Постоје 3 типа алфа-1 адренергичког рецептора: алфа-1А, -1B и -1D. Сви они преносе сигнал кроз Гq/11 фамилију Г-протеина. Различити типови показују различите облике активације. Они активирају митогене респонсе и регулишу раст и пролиферацију многих ћелија.

Ген[уреди | уреди извор]

Овај ген кодира алфа-1Б-адренергички рецептор, који индукује неопластичну трансформацију кад се трансфектира у NIH 3T3 фибробласте и друге ћелијске линије. Из тог разлога је овај нормални ћелијски ген идентификован као протоонкоген. Он се састоји од 2 иРНК ексона и једног великог интрона са најмање 20 кб.^[1]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За алфа-1Б адренергички рецептор је показано да интерагује са AP2M1.^[2] Такође се сматра да има улогу у допаминергичкој неуротрансмисији.^[3]^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Адренергички рецептор

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Ентрез Гене: АДРА1Б адренергиц, алпха-1Б-, рецептор”.
^ Дивиани D; Латтион АЛ; Абуин L (2003). „Тхе адаптор цомплеx 2 дирецтлy интерацтс wитх тхе алпха 1б-адренергиц рецептор анд плаyс а роле ин рецептор ендоцyтосис.”. Ј. Биол. Цхем. 278 (21): 19331—40. ПМИД 12644451. дои:10.1074/јбц.М302110200.
^ Дроуин C, Даррацq L, Троверо Ф, Бланц Г, Глоwински Ј, Цотеццхиа С, Тассин ЈП (2002). „Алпха1б-адренергиц рецепторс цонтрол лоцомотор анд реwардинг еффецтс оф псyцхостимулантс анд опиатес”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 22 (7): 2873—84. ПМИД 11923452.
^ Ауцлаир А, Дроуин C, Цотеццхиа С, Глоwински Ј, Тассин ЈП (2004). „5-ХТ2А анд алпха1б-адренергиц рецепторс ентирелy медиате допамине релеасе, лоцомотор респонсе анд бехавиоурал сенситизатион то опиатес анд псyцхостимулантс”. Тхе Еуропеан Јоурнал оф Неуросциенце. 20 (11): 3073—84. ПМИД 15579162. дои:10.1111/ј.1460-9568.2004.03805.x.

Литература[уреди | уреди извор]

Рамарао ЦС; Денкер ЈМ; Перез ДМ (1992). „Геномиц организатион анд еxпрессион оф тхе хуман алпха 1Б-адренергиц рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 267 (30): 21936—45. ПМИД 1328250.
Аллен ЛФ, Лефкоwитз РЈ, Царон МГ, Цотеццхиа С (1992). „Г-протеин-цоуплед рецептор генес ас протоонцогенес: цонститутивелy ацтиватинг мутатион оф тхе алпха 1Б-адренергиц рецептор енханцес митогенесис анд туморигеницитy.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 88 (24): 11354—8. ПМЦ 53133 . ПМИД 1662393. дои:10.1073/пнас.88.24.11354.
Ломаснеy ЈW; Цотеццхиа С; Лоренз W (1991). „Молецулар цлонинг анд еxпрессион оф тхе цДНА фор тхе алпха 1А-адренергиц рецептор. Тхе гене фор wхицх ис лоцатед он хуман цхромосоме 5.”. Ј. Биол. Цхем. 266 (10): 6365—9. ПМИД 1706716.
Yанг-Фенг ТЛ; Xуе ФY; Зхонг WW (1990). „Цхромосомал организатион оф адренергиц рецептор генес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 87 (4): 1516—20. ПМЦ 53506 . ПМИД 2154750. дои:10.1073/пнас.87.4.1516.
Сцхwинн ДА; Јохнстон ГИ; Паге СО (1995). „Цлонинг анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф хуман алпха-1 адренергиц рецепторс: сеqуенце цоррецтионс анд дирецт цомпарисон wитх отхер специес хомологуес.”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 272 (1): 134—42. ПМИД 7815325.
Wеинберг ДХ; Триведи П; Тан ЦП (1994). „Цлонинг, еxпрессион анд цхарацтеризатион оф хуман алпха адренергиц рецепторс алпха 1а, алпха 1б анд алпха 1ц.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 201 (3): 1296—304. ПМИД 8024574. дои:10.1006/ббрц.1994.1845.
Форраy C; Бард ЈА; Wетзел ЈМ (1994). „Тхе алпха 1-адренергиц рецептор тхат медиатес смоотх мусцле цонтрацтион ин хуман простате хас тхе пхармацологицал пропертиес оф тхе цлонед хуман алпха 1ц субтyпе.”. Мол. Пхармацол. 45 (4): 703—8. ПМИД 8183249.
Дивиани D; Латтион АЛ; Ларби Н (1996). „Еффецт оф дифферент Г протеин-цоуплед рецептор кинасес он пхоспхорyлатион анд десенситизатион оф тхе алпха1Б-адренергиц рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 271 (9): 5049—58. ПМИД 8617782. дои:10.1074/јбц.271.9.5049.
Дивиани D, Латтион АЛ, Цотеццхиа С (1997). „Цхарацтеризатион оф тхе пхоспхорyлатион ситес инволвед ин Г протеин-цоуплед рецептор кинасе- анд протеин кинасе C-медиатед десенситизатион оф тхе алпха1Б-адренергиц рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (45): 28712—9. ПМИД 9353340. дои:10.1074/јбц.272.45.28712.
Qиан А, Wанг W, Санборн БМ (1998). „Евиденце фор тхе инволвемент оф северал интрацеллулар домаинс ин тхе цоуплинг оф оxyтоцин рецептор то Г алпха(q/11).”. Целл. Сигнал. 10 (2): 101—5. ПМИД 9481484. дои:10.1016/С0898-6568(97)00097-1.
Сасагури Т; Теруyа Х; Исхида А (2000). „Линкаге бетwеен алпха(1) адренергиц рецептор анд тхе Јак/СТАТ сигналинг патхwаy ин васцулар смоотх мусцле целлс.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 268 (1): 25—30. ПМИД 10652206. дои:10.1006/ббрц.1999.2066.
Миннеман КП; Лее D; Зхонг Х (2000). „Трансцриптионал респонсес то гроwтх фацтор анд Г протеин-цоуплед рецепторс ин ПЦ12 целлс: цомпарисон оф алпха(1)-адренергиц рецептор субтyпес.”. Ј. Неуроцхем. 74 (6): 2392—400. ПМИД 10820200. дои:10.1046/ј.1471-4159.2000.0742392.x.
Схибата К; Катсума С; Косхимизу Т (2003). „алпха 1-Адренергиц рецептор субтyпес дифферентиаллy цонтрол тхе целл цyцле оф трансфецтед ЦХО целлс тхроугх а цАМП-депендент мецханисм инволвинг п27Кип1.”. Ј. Биол. Цхем. 278 (1): 672—8. ПМИД 12409310. дои:10.1074/јбц.М201375200.
Дивиани D; Латтион АЛ; Абуин L (2003). „Тхе адаптор цомплеx 2 дирецтлy интерацтс wитх тхе алпха 1б-адренергиц рецептор анд плаyс а роле ин рецептор ендоцyтосис.”. Ј. Биол. Цхем. 278 (21): 19331—40. ПМИД 12644451. дои:10.1074/јбц.М302110200.
Гонзалез-Цабрера ПЈ; Гаивин РЈ; Yун Ј (2003). „Генетиц профилинг оф алпха 1-адренергиц рецептор субтyпес бy олигонуцлеотиде мицроарраyс: цоуплинг то интерлеукин-6 сецретион бут дифференцес ин СТАТ3 пхоспхорyлатион анд гп-130.”. Мол. Пхармацол. 63 (5): 1104—16. ПМИД 12695539. дои:10.1124/мол.63.5.1104.
Пупо АС, Миннеман КП (2004). „Специфиц интерацтионс бетwеен гЦ1qР анд алпха1-адреноцептор субтyпес.”. Ј. Рецепт. Сигнал Трансдуцт. Рес. 23 (2-3): 185—95. ПМИД 14626446. дои:10.1081/РРС-120025200.
Хагуе C; Уберти МА; Цхен З (2004). „Целл сурфаце еxпрессион оф алпха1Д-адренергиц рецепторс ис цонтроллед бy хетеродимеризатион wитх алпха1Б-адренергиц рецепторс.”. Ј. Биол. Цхем. 279 (15): 15541—9. ПМИД 14736874. дои:10.1074/јбц.М314014200.
Канг СК; Yи КС; Кwон НС (2004). „Алпха1Б-адреноцептор сигналинг анд целл мотилитy: ГТПасе фунцтион оф Гх/трансглутаминасе 2 инхибитс целл мигратион тхроугх интерацтион wитх цyтопласмиц таил оф интегрин алпха субунитс.”. Ј. Биол. Цхем. 279 (35): 36593—600. ПМИД 15220331. дои:10.1074/јбц.М402084200.
Гонзалез-Цабрера ПЈ; Схи Т; Yун Ј (2004). „Дифферентиал регулатион оф тхе целл цyцле бy алпха1-адренергиц рецептор субтyпес.”. Ендоцринологy. 145 (11): 5157—67. ПМИД 15297446. дои:10.1210/ен.2004-0728.
Зханг Т; Xу Q; Цхен ФР (2005). „Yеаст тwо-хyбрид сцреенинг фор протеинс тхат интерацт wитх алпха1-адренергиц рецепторс.”. Ацта Пхармацол. Син. 25 (11): 1471—8. ПМИД 15525470.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„α_1Б-адреноцептор”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 22. 02. 2012. г.

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: АДРА1Б адренергиц, алпха-1Б-, рецептор”.

[pmid12644451-2] Дивиани D; Латтион АЛ; Абуин L (2003). „Тхе адаптор цомплеx 2 дирецтлy интерацтс wитх тхе алпха 1б-адренергиц рецептор анд плаyс а роле ин рецептор ендоцyтосис.”. Ј. Биол. Цхем. 278 (21): 19331—40. ПМИД 12644451. дои:10.1074/јбц.М302110200.

[pmid11923452-3] Дроуин C, Даррацq L, Троверо Ф, Бланц Г, Глоwински Ј, Цотеццхиа С, Тассин ЈП (2002). „Алпха1б-адренергиц рецепторс цонтрол лоцомотор анд реwардинг еффецтс оф псyцхостимулантс анд опиатес”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 22 (7): 2873—84. ПМИД 11923452.

[pmid15579162-4] Ауцлаир А, Дроуин C, Цотеццхиа С, Глоwински Ј, Тассин ЈП (2004). „5-ХТ2А анд алпха1б-адренергиц рецепторс ентирелy медиате допамине релеасе, лоцомотор респонсе анд бехавиоурал сенситизатион то опиатес анд псyцхостимулантс”. Тхе Еуропеан Јоурнал оф Неуросциенце. 20 (11): 3073—84. ПМИД 15579162. дои:10.1111/ј.1460-9568.2004.03805.x.

[1]

[2]

[3]

[4]