Амарант

С Википедије, слободне енциклопедије

Amaranthus
Амарантхус албус сл10.јпг
А. албус
Амарантхус трицолор0.јпг
Amaranthus tricolor
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Ред: Царyопхyллалес
Породица: Амарантхацеае
Потпородица: Амарантхоидеае
Род: Амарантхус
L.
Врсте

Погледајте текст

Амарант (шћир, шћиреница, штир, снељек, лат. Amaranthus)[1] космополитски је род једногодишњег биља или кратковечних вишегодишњих биљки из породице штировки. Неке врсте амаранта се култивирају као лиснато поврће, псеудожитарице, и декоративно растиње. Већина Amaranthus врста су летњи годишњи корови и обично се називају штир.[2] Ресаста цваст густо пакованог цвећа расте током лета или јесени.[3] Апроксимативно 60 врста је регистровано,[4] код којих су цвасти и лишће у опсегу од љубичастих, преко црвених и зелених до златно обојених. Чланови овог рода деле многе карактеристике и употребе са члановима блиско сродног рода Celosia.

Назив „Амарантх” је изведен из грчке речи ἀμάραντος[5] (амáрантос), са значењем „не венем”, и грчке речи за „цвет”, ἄνθος (áнтхос), комбиноване током развоја речи као amaranth. Amarant је једна архаична варијанта. Амарант је пореклом и Америке, где је играо значајну улогу у прехрани неких америчких племена, а главна му је намена била да се меље у брашно. Он се може кувати попут других житарица.[6]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Мексику
Традиционални мексички слаткиш направљен од амаранта

Amaranthus показује широку спектар морфолошке разноликости између врста и чак унутар појединих врста. Мада је фамилија (Amaranthaceae) препознатљива, овај род има мали број препознатљивих карактеристика међу врстама.[7] То компликује таксономију и Amaranthus се генерално сматра међу систематичарима за „тежак” род.[8]

Својевремено је Сауер (1955) класификова овај род у два подрода, диференцирајући само између једнодомни и дводомних врста: Acnida (L.) Аелен К.Р. Робертсон и Amaranthus.[8] Алтхоугх тхис цлассифицатион wас wиделy аццептед, фуртхер инфрагенериц цлассифицатион wас (анд стилл ис) неедед то дифферентиате тхис wиделy диверсе гроуп.

У данашње време, Amaranthus садржи три призната подрода и преко 70 врста, мада је број врста упитан услед хибридизације и концепта врсте.[9] Инфрародна класификација се усредсређује на цваст, цветне карактеристике и полну морфологију (монодомне вс. дводомне врсте), као у класификацији коју је предложио Сауер (1955).[7] Једну модификовану инфрародну класификацију Amaranthus су објавили Мосјакин & Робертсон (1996), и она обухвата три подрода: Acnida, Amaranthus, и Albersia. Таксономија је даље диференцирана по секцијама унутар сваког подрода.[10]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Амарантна зрна, некувана
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија1.554 кЈ (371 кцал)
65,25 г
Скроб57,27 г
Шећери1,69 г
Прехрамбена влакна6,7 г
7,02 г
Засићене1,459 г
Мононезасићене1,685 г
Полинезасићене2.778 г
13,56 г
Триптофан0,181 г
Треонин0,558 г
Изолеуцин0,582 г
Леуцин0,879 г
Лизин0,747 г
Метионин0,226 г
Цистин0,191 г
Фенилаланин0,542 г
Тирозин0,329 г
Валин0,679 г
Аргинин1,060 г
Хистидин0,389 г
Аланин0,799 г
Аспарагинска киселина1,261 г
глутаминска киселина2,259 г
Глицин1,636 г
Пролин0,698 г
Серин1,148 г
Витамини
Тиамин 1)
(10%)
0,116 мг
Рибофлавин 2)
(17%)
0,2 мг
Ниацин 3)
(6%)
0,923 мг
Витамин Б5
(29%)
1,457 мг
Витамин Б6
(45%)
0,591 мг
Фолат 9)
(21%)
82 μг
Витамин C
(5%)
4,2 мг
Витамин Е
(8%)
1,19 мг
Минерали
Калцијум
(16%)
159 мг
Гвожђе
(59%)
7,61 мг
Магнезијум
(70%)
248 мг
Манган
(159%)
3,333 мг
Фосфор
(80%)
557 мг
Калијум
(11%)
508 мг
Натријум
(0%)
4 мг
Цинк
(30%)
2,87 мг
Остали конституенти
wатер11.13 г

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: НДб УСДА

Једна шоља (2.4 дл, 245 г) куваног амарантног зрна (од око 65 г сировог зрна) пружа 251 калорија и представља одличан извор (20% или више дневне вредности, DV) протеина, прехрамбених влакана, и појединих прехрамбених минерала. Амарант је посебно богат манганом (105% DV), магнезијумом (40% DV), гвожђем (29% DV), и селеном (20% DV).[11] Кувано лишће амаранта је богат извор витамина А, витамина C, калцијума, мангана, и фолата.[12] Амарант не садржи глутен.[13][14][15]

Амарант садржи фитохемикалије које могу да буду антинутријентски фактори, као што су полифеноли, сапонини, танини, и оксалати који су редуковани садржајем и учинком кувања.[16][17]

Врсте[уреди | уреди извор]

Врсте овог рода су:[18]

  1. Amaranthus acanthobracteatus Henrard
  2. Amaranthus acanthochiton J.D.Sauer
  3. Amaranthus acutilobus Uline & W.L.Bray
  4. Amaranthus × adulterinus Thell.
  5. Amaranthus albus L., бели штир
  6. Amaranthus anderssonii J.T.Howell
  7. Amaranthus arenicola I.M.Johnst.
  8. Amaranthus asplundii Thell.
  9. Amaranthus atropurpureus Roxb.
  10. Amaranthus aureus F.Dietr.
  11. Amaranthus australis (A.Gray) J.D.Sauer
  12. Amaranthus bahiensis Mart.
  13. Amaranthus bengalense Saubhik Das & Iamonico
  14. Amaranthus blitoides S.Watson, западноамерички штир
  15. Amaranthus blitum L., оловносиви штир
  16. Amaranthus brandegeei Standl.
  17. Amaranthus brownii Christoph. & Caum
  18. Amaranthus × budensis Priszter
  19. Amaranthus × cacciatoi (Aellen ex Cacciato) Iamonico
  20. Amaranthus californicus (Moq.) S.Watson
  21. Amaranthus campestris Willd.
  22. Amaranthus cannabinus (L.) J.D.Sauer
  23. Amaranthus capensis Thell.
  24. Amaranthus cardenasianus Hunz.
  25. Amaranthus caturus Roxb.
  26. Amaranthus caudatus L., репати штир
  27. Amaranthus celosioides Kunth
  28. Amaranthus centralis J.Palmer & Mowatt
  29. Amaranthus clementii Domin
  30. Amaranthus cochleitepalus Domin
  31. Amaranthus commutatus A.Kern.
  32. Amaranthus congestus C.C.Towns.
  33. Amaranthus crassipes Schltdl.
  34. Amaranthus crispus (Lesp. & Thévenau) A.Braun ex J.M.Coult. & S.Watson
  35. Amaranthus cruentus L.
  36. Amaranthus cuspidifolius Domin
  37. Amaranthus deflexus L., свинути штир
  38. Amaranthus dinteri Schinz
  39. Amaranthus dubius Mart. ex Thell.
  40. Amaranthus fimbriatus (Torr.) Benth.
  41. Amaranthus floridanus (S.Watson) J.D.Sauer
  42. Amaranthus furcatus J.T.Howell
  43. Amaranthus graecizans L., усколисни штир
  44. Amaranthus grandiflorus (J.M.Black) J.M.Black
  45. Amaranthus greggii S.Watson
  46. Amaranthus hunzikeri N.Bayón
  47. Amaranthus hybridus L., крижани штир, стратор, тратор
  48. Amaranthus hypochondriacus L.
  49. Amaranthus induratus C.A.Gardner ex J.Palmer & Mowatt
  50. Amaranthus interruptus R.Br.
  51. Amaranthus × jansen-wachterianus Thell.
  52. Amaranthus kloosianus Hunz.
  53. Amaranthus lepturus S.F.Blake
  54. Amaranthus lombardoi Hunz.
  55. Amaranthus looseri Suess.
  56. Amaranthus macrocarpus Benth.
  57. Amaranthus minimus Standl.
  58. Amaranthus mitchellii Benth.
  59. Amaranthus muricatus (Gillies ex Moq.) Hieron.
  60. Amaranthus neei D.B.Pratt, Sánch.Pino & Flores Olv.
  61. Amaranthus obcordatus (A.Gray) Standl.
  62. Amaranthus palmeri S.Watson
  63. Amaranthus paraganensis Saubhik Das
  64. Amaranthus pedersenianus N.Bayón & C.Peláez
  65. Amaranthus persimilis Hunz.
  66. Amaranthus peruvianus (Schauer) Standl.
  67. Amaranthus polygonoides L.
  68. Amaranthus polystachyus Willd.
  69. Amaranthus powellii S.Watson
  70. Amaranthus praetermissus Brenan
  71. Amaranthus pumilus Raf.
  72. Amaranthus × pyxidatus (Contré) Iamonico
  73. Amaranthus × ralletii Contré
  74. Amaranthus retroflexus L., оштродлаки штир
  75. Amaranthus rhombeus R.Br.
  76. Amaranthus rosengurttii Hunz.
  77. Amaranthus scandens L.f.
  78. Amaranthus scariosus Benth.
  79. Amaranthus schinzianus Thell.
  80. Amaranthus scleranthoides (Andersson) Andersson
  81. Amaranthus scleropoides Uline & W.L.Bray
  82. Amaranthus × soproniensis Priszter & Kárpáti
  83. Amaranthus sparganicephalus Thell.
  84. Amaranthus spinosus L.
  85. Amaranthus squamulatus (Andersson) B.L.Rob.
  86. Amaranthus standleyanus Parodi ex Covas
  87. Amaranthus × tamariscinus Nutt.
  88. Amaranthus tamaulipensis Henrickson
  89. Amaranthus tenuifolius Willd.
  90. Amaranthus × texensis Henrickson
  91. Amaranthus thunbergii Moq.
  92. Amaranthus torreyi (A.Gray) Benth. ex S.Watson
  93. Amaranthus tricolor L.
  94. Amaranthus tuberculatus (Moq.) J.D.Sauer
  95. Amaranthus tucsonensis Henrickson
  96. Amaranthus undulatus R.Br.
  97. Amaranthus urceolatus Benth.
  98. Amaranthus viridis L., шћир вели
  99. Amaranthus viscidulus Greene
  100. Amaranthus vulgatissimus Speg.
  101. Amaranthus watsonii Standl.
  102. Amaranthus wrightii S.Watson

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Амарантхацеае | плант фамилy”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 2. 6. 2015. 
  2. ^ Бенсцх; et al. (2003). „Интерференце оф редроот пигwеед (Амарантхус ретрофлеxус), Палмер амарантх (А. палмери), анд цоммон wатерхемп (А. рудис) ин соyбеан”. Wеед Сциенце. 51: 37—43. дои:10.1614/0043-1745(2003)051[0037:ИОРПАР]2.0.ЦО;2. 
  3. ^ РХС А–З енцyцлопедиа оф гарден плантс. Дорлинг Киндерслеy. 2008. стр. 1136. ИСБН 978-1405332965. 
  4. ^ Цаталогуе оф Лифе: 2017 Аннуал Цхецклист
  5. ^ ἀμάραντος. Лидделл, Хенрy Георге; Сцотт, Роберт; А Греек–Енглисх Леxицон ат тхе Персеус Пројецт
  6. ^ Природа и биљке
  7. ^ а б Јуан; et al. (2007). „Елецтропхоретиц цхарацтеризатион оф Амарантхус L. сеед протеинс анд итс сyстематиц имплицатион”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 155: 57—63. дои:10.1111/ј.1095-8339.2007.00665.x. 
  8. ^ а б Цостеа M, ДеМасон D (2001). „Стем морпхологy анд анатомy ин Амарантхус L. (Амарантхацеае)- Таxономиц сигнифицанце”. Јоурнал оф тхе Торреy Ботаницал Социетy. 128 (3): 254—281. ЈСТОР 3088717. дои:10.2307/3088717. 
  9. ^ Јудд ет ал. (2008). Плант Сyстематицс: А Пхyлогенетиц Аппроацх, Тхирд Едитион. Синауер Ассоциатес, Инц. Сундерланд, МА
  10. ^ Мосyакин Робертсон (1996). „Неw инфрагенериц таxа анд цомбинатионс ин Амарантхус (Амарантхацеае)”. Анн. Бот. Фенници. 33: 275—281. 
  11. ^ „Амарантх граин, цоокед”. УСДА Натионал Нутриент Датабасе, релеасе СР-28. 2015. Приступљено 4. 2. 2016. [мртва веза]
  12. ^ „Амарантх леавес, цоокед, боилед, драинед, wитхоут салт, пер 100 г”. Цонде Наст фор тхе УСДА Натионал Нутриент Датабасе, релеасе СР-21. 2015. Приступљено 4. 2. 2016. 
  13. ^ Ламаццхиа C, Цамарца А, Пицасциа С, Ди Луцциа А, Гианфрани C (29. 1. 2014). „Цереал-басед глутен-фрее фоод: хоw то рецонциле нутритионал анд тецхнологицал пропертиес оф wхеат протеинс wитх сафетy фор целиац дисеасе патиентс”. Нутриентс (Ревиеw). 6 (2): 575—90. ПМЦ 3942718Слободан приступ. ПМИД 24481131. дои:10.3390/ну6020575. 
  14. ^ Пенагини Ф, Дилилло D, Менегхин Ф, Мамели C, Фабиано V, Зуццотти ГВ (18. 11. 2013). „Глутен-фрее диет ин цхилдрен: ан аппроацх то а нутритионаллy адеqуате анд баланцед диет”. Нутриентс (Ревиеw). 5 (11): 4553—65. ПМЦ 3847748Слободан приступ. ПМИД 24253052. дои:10.3390/ну5114553. 
  15. ^ Галлагхер, Е.; Т. Р. Гормлеy; Е. К. Арендт (2004). „Рецент адванцес ин тхе формулатион оф глутен-фрее цереал-басед продуцтс”. Трендс ин Фоод Сциенце & Тецхнологy (Ревиеw). 15 (3–4): 143—152. дои:10.1016/ј.тифс.2003.09.012. 
  16. ^ „Легацy: Тхе Оффициал Неwслеттер оф Амарантх Институте” (ПДФ). Амарантх Институте. 1992. стр. 6—9. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 12. 10. 2012. Приступљено 19. 9. 2011. 
  17. ^ Хотз C, Гибсон РС (2007). „Традитионал фоод-процессинг анд препаратион працтицес то енханце тхе биоаваилабилитy оф мицронутриентс ин плант-басед диетс”. Ј Нутр. 137 (4): 1097—100. ПМИД 17374686. дои:10.1093/јн/137.4.1097. 
  18. ^ „Сеарцх ресултс — Тхе Плант Лист”. тхеплантлист.орг. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]