Пређи на садржај

Амикацин

С Википедије, слободне енциклопедије
Амикацин
IUPAC име
(2S)-4-амино-N-[(2S,3S,4R,5S)-5-амино-2-
[(2S,3R,4S,5S,6R)-4-амино-3,5-дихидрокси-
6-(хидроксиметил)оксан-2-ил]окси-4-[(2R,3R,
4S,5R,6R)-6-(аминометил)-3,4,5-трихидрокси-
оксан-2-ил]окси-3-хидрокси-циклохексил]-2-хидрокси-
бутанамид
Клинички подаци
Продајно имеАмикин
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682661
Категорија трудноће
  • АУ: D
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеИнтрамускуларно, интравенозно
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина0-11%
Полувреме елиминације2-3 сата
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број37517-28-5 Зелена квачицаДа
ATC кодD06AX12 (WHO) J01GB06, S01AA21
PubChemCID 37768
DrugBankDB00479 Зелена квачицаДа
ChemSpider34635 Зелена квачицаДа
UNII84319SGC3C Зелена квачицаДа
KEGGD02543 Зелена квачицаДа
ChEBICHEBI:2637 Зелена квачицаДа
ChEMBLCHEMBL177 Зелена квачицаДа
Hemijski podaci
FormulaC22H43N5OC(Н[C@Х]3[C@Х](О[C@Х]1О[C@@Х]([C@@Х](О)[C@Х](Н)[C@Х]1О)ЦО)[C@@Х](О)[C@Х](О[C@Х]2О[C@Х](ЦН)[C@@Х](О)[C@Х](О)[C@Х]2О)[C@@Х](Н)Ц3)[C@@Х](О)ЦЦН
Моларна маса585,603 g/mol
  • InChI=1S/C22H43N5O13/c23-2-1-8(29)20(36)27-7-3-6(25)18(39-22-16(34)15(33)13(31)9(4-24)37-22)17(35)19(7)40-21-14(32)11(26)12(30)10(5-28)38-21/h6-19,21-22,28-35H,1-5,23-26H2,(H,27,36)/t6-,7+,8-,9+,10+,11-,12+,13+,14+,15-,16+,17-,18+,19-,21+,22+/m0/s1 Зелена квачицаДа
  • Key:LKCWBDHBTVXHDL-RMDFUYIESA-N Зелена квачицаДа

Amikacin je aminoglikozidni antibiotik koji se koristi za tretiranje različitih tipova bakterijskih infekcija. Amikacin deluje putem vezivanja za bakterijsku 30S рибозомалну подјединицу, чиме узрокује погрешно очитавање иРНК те тиме онемогућава бактеријску синтезу протеина који су витални за њен раст.

Медицинске употребе

[уреди | уреди извор]

Амикацин се најчешће користи за третирање озбиљних, у болници стечених инфекција узрокованих грамнегативним бактеријама отпорним на вишеструке лекове као што су Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter, и Enterobacter. Такође је ефективан против Serratia marcescens и Providencia stuartii. Амикацин се може користити за третирање нетуберкуларних микобактеријских инфекција и туберкулозе (ако је узрокована сензитивним врстама) кад други лекови нису успешни.

Амикацин се може комбиновати са бета-лактамским антибиотицима за терапију људи са неутропенијом и грозницом.

Липозомални амикацин за инхалирање је тренутно у завршном стадијуму клиничких испитивања за третман респираторних болести, као што је цистична фиброза[1], Pseudomonas aeruginosa[2], нетуберкуларних микобактеријских инфекција[3] и бронхиектазије.[4][5]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Едсон, Р. С.; Террелл, C. L. (1999). „Тхе аминоглyцосидес”. Маyо Цлиниц Процеедингс. 74 (5): 519—528. ПМИД 10319086. дои:10.4065/74.5.519. }-


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).