Амисулприд

С Википедије, слободне енциклопедије
Амисулприд
IUPAC име
(RS)-4-амино-N-[(1-етилпиролидин-2-ил)метил]-
5-етилсулфонил-2-метокси-бензамид
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Категорија трудноће
Начин применеОрално, интрамускуларно[1]
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост48%[2]
Метаболизам?
Полувреме елиминације12 х[2]
ИзлучивањеРенално[2]
Идентификатори
CAS број71675-85-9 ДаY [1]
ATC кодN05AL05 (WHO)
PubChemCID 2159
DrugBankDB06288 ДаY
ChemSpider2074 ДаY
UNII8110R61I4U ДаY
KEGGD07310 ДаY
ChEMBLCHEMBL243712 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC17H27N3O4S
Моларна маса369,48 g/mol
  • O=S(=O)(c1cc(c(OC)cc1N)C(=O)NCC2N(CC)CCC2)CC
  • InChI=1S/C17H27N3O4S/c1-4-20-8-6-7-12(20)11-19-17(21)13-9-16(25(22,23)5-2)14(18)10-15(13)24-3/h9-10,12H,4-8,11,18H2,1-3H3,(H,19,21) ДаY
  • Key:NTJOBXMMWNYJFB-UHFFFAOYSA-N ДаY

Амисулприд (Амазео, Торент, Солиан, Сулпитак, Амитрекс, Солтус) је атипични антипсихотик који се користи за лечење психозе у шизофренији и епизода маније у биполарном поремећају. Он се такође користи у малим дозама за лечење депресије. Овај лек је развила компанија Санофи-Авентис током 1990-тих.[3][4]

Фармакологија[уреди | уреди извор]

Амисулприд првенствено делује као антагонист D2 и D3 рецептора. Он има висок афинитет за те рецепторе са константом дисоцијације од 2.8 nM и 3.2 nM, респективно. Мада стандардне дозе у опсегу 400 до 1200 mg на дан, које се користе за лечење психозе, инхибирају допаминергичку неуротрансмисију, ниске дозе у опсегу 50 до 200 mg преферентно блокирају инхибиторне пресинаптичке ауторецепторе. То резултује у олакшавању допамина активности, из тог разлога, ниске дозе амисулприда се такође користе за лечење клиничке депресије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Амисулприде” (на језику: Френцх). БИАМ онлине. 2000. Архивирано из оригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено 24. 03. 2012. 
  2. ^ а б в Росензwеиг, П.; Цанал, M.; Патат, А.; Бергоугнан, L.; Зиелениук, I.; Бианцхетти, Г. (2002). „А ревиеw оф тхе пхармацокинетицс, толерабилитy анд пхармацодyнамицс оф амисулприде ин хеалтхy волунтеерс.”. Хуман Псyцхопхармацологy. 17 (1): 1—13. ПМИД 12404702. дои:10.1002/хуп.320. 
  3. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  4. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).