Анамнеза (филозофија)

Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Анамнеза (вишезначна одредница).

Анамнеза (ἀνάμνησις = сећање) је вишезначан термин који се употребљава у медицини, филозофији, психоанализи и религији. Филозофски, Платон употребљава овај термин у својој гносеолошкој теорији коју развија у дијалозима Менон и Федон.

Менон

У Менону истоимени лик поставља пред Сократа проблем који је касније постао познат као софистички парадокс или парадокс знања:

Менон: А како ћеш, Сократе, тражити [природу врлине] када уопште не знаш шта је она? Коју ћеш ствар, од свих ствари које не знаш, поставити као циљ своје потраге? А чак и ако дођеш до ње, како ћеш знати да то и јесте оно што не знаш? (Мено, 80д).

Другим речима, ако не знаш како знање изгледа, нећеш га пропознати када га видиш, а ако и знаш како изгледа, онда не треба за њим ни да трагаш. У сваком случају, дакле, потрага за знањем је бесмислена.

Платонов Сократ на то одговара теоријом анамнезе. Према њој, душа је бесмртна и некада је боравила у царству идеја, где је стекла истинско знање. Душа се изнова реинкарнира; знање се заправо одувек налази у души (86б), али сваки пут када се душа поново реинкарнира у неком телу, она због шока рађања изгуби све своје претходно знање. Оно што ми називамо учењем заправо је само присећање (анамнеза) онога што је наша душа већ знала. Тако Сократ себе не види као учитеља, већ пре као "бабицу", јер помаже порађању знања које се већ налази у учениковој души.

Ову теорију илуструје питање о геометрији које Сократ поставља младом робу. Дечак прво даје погрешан одговор; када му Сократ на то укаже, он је збуњен, али постављајући питања Сократ успева да из њега "извуче" тачан одговор. Пошто дечаку није дат тачан одговор, то треба да покаже да је он до истине могао доспети само присећањем на оно што је његова душа раније већ знала, али је у међувремену заборавила.

Федон

У Федону Платон развија своју теорију о анамнези, делом и тако што је комбинује са својом теоријом идеја. Пре свега, он говори о томе како се анамнеза (присећање) може постићи. Док се у Менону као једини метод спомиње Сократов мејеутичко-дијалектички начин испитивања, у Федону Платон говори о начину живљења помоћу кога можемо превазићи обмањујућу природу тела путем катарзе (κάθαρσις), тј. "очишћења". Тело и његова чула су извори грешке: истинско се знање може постићи само употребом ума, који је једини способан да спозна идеје (66 б–д). Платон јасно разликује променљиве предмете чулног опажања од вечитих идеја, које су једине предмети истинске спознаје.