Анте Фјаменго

С Википедије, слободне енциклопедије
Анте Фјаменго
Датум рођења(1912-04-29)29. април 1912.
Место рођењаКомижа
 Аустроугарска, данас Хрватска
Датум смрти3. децембар 1979.(1979-12-03) (67 год.)
Место смртиЗагреб
 СФРЈ

Анте Фјаменго (хрв. Анте Фиаменго; Комижа, 29. април 1912Загреб, 3. децембар 1979) био је хрватски и југословенски социолог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Комижи, на оству Вису. Године 1935. завршио је учитељску школу у Јагодини и након краћег службовања као учитељ, уписао је студије филозофије и педагогије на Филозофском факултету у Београду, које је завршио пред почетак Другог светског рата. Надахнут левим идејама, прикључио се радничком покрету, а 1940. приступио је Комунистичкој партији Југославије. Након избијања рата бива ухапшен и интерниран у усташке логоре, те немачки логор у Грацу, одакле је побегао при крају рата и прикључио се словеначким партизанима.[1][2][3]

Након рата Фјаменго се посветио научном и педагошком раду, најпре у Сарајеву, затим у Загребу. Докторску дисертацију под називом: „Козмополитизам и пролетерски интернационализам” одбранио је 1955. на Филозофском факултету у Загребу.[1] Од 1951. међу првима предавао је на одсеку за филозофију Филозофског факултета у Сарајеву[4][5], 1956. је изабран за асистента, а 1961. за ванредног професора на предмету општа социологија.[3][6] Био је на специјализацији у Центре д’етудес социологиqес у Паризу 1955—1956. Године 1963. преселио се из Сарајева у Загреб.

Један је од оснивача Факултета политичких наука у Загребу, на ком је изабран за редовног професора социологије 1964. и на којем је радио све до болести.[1][4][2][3][6]

Научни рад[уреди | уреди извор]

Био је један од пионира и оснивача социологије у новој Југославији педесетих година. Главне области његовог научног рада су биле општа теорија и историја социолошке мисли, социологија религије и политичка социологија.[4] Аутор је уџбеника марксистичке социологије — „Основи опће социологије”. Осим изучавања социологије унутар марксистичке теорије, бавио се и теоријским наслеђем оснивача модерне социологије, Сен Симона и Огиста Конта.[1][3] Објавио је већи број радова у многим научним часописима (Сарајево, Београд, Загреб, Љубљана).[2]

Изабрана биоблиографија[уреди | уреди извор]

  • Основи опће социологије, Загреб, 1968; COBISS.SR 153768455
  • Саинт-Симон и Аугусте Цомте, Загреб, 1966; COBISS.SR 96887047
  • Космополитизам и пролетерски интернационализам, Сарајево, 1959; COBISS.SR 84385031
  • Како је постала религија, Сарајево, 1957; COBISS.SR 42843655
  • Поријекло и друштвена улога религије, Загреб, 1950; COBISS.SR 13725959
  • Основи марксистичке социологије, Београд, 1968; COBISS.SR 161706503

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Politička misao, god. 17, br. 1—2 (1980). стр. 200—201.
  2. ^ а б в Марушић 1998.
  3. ^ а б в г Premec (2011). стр. 201—202.
  4. ^ а б в „Fiamengo, Ante”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  5. ^ Premec (2011). стр. 199;201—202.
  6. ^ а б Premec (2010). стр. 241.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]