Анте Фјаменго
Анте Фјаменго | |
---|---|
Датум рођења | 29. април 1912. |
Место рођења | Комижа Аустроугарска, данас Хрватска |
Датум смрти | 3. децембар 1979. (67 год.) |
Место смрти | Загреб СФРЈ |
Анте Фјаменго (хрв. Анте Фиаменго; Комижа, 29. април 1912 — Загреб, 3. децембар 1979) био је хрватски и југословенски социолог.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Комижи, на оству Вису. Године 1935. завршио је учитељску школу у Јагодини и након краћег службовања као учитељ, уписао је студије филозофије и педагогије на Филозофском факултету у Београду, које је завршио пред почетак Другог светског рата. Надахнут левим идејама, прикључио се радничком покрету, а 1940. приступио је Комунистичкој партији Југославије. Након избијања рата бива ухапшен и интерниран у усташке логоре, те немачки логор у Грацу, одакле је побегао при крају рата и прикључио се словеначким партизанима.[1][2][3]
Након рата Фјаменго се посветио научном и педагошком раду, најпре у Сарајеву, затим у Загребу. Докторску дисертацију под називом: „Козмополитизам и пролетерски интернационализам” одбранио је 1955. на Филозофском факултету у Загребу.[1] Од 1951. међу првима предавао је на одсеку за филозофију Филозофског факултета у Сарајеву[4][5], 1956. је изабран за асистента, а 1961. за ванредног професора на предмету општа социологија.[3][6] Био је на специјализацији у Центре д’етудес социологиqес у Паризу 1955—1956. Године 1963. преселио се из Сарајева у Загреб.
Један је од оснивача Факултета политичких наука у Загребу, на ком је изабран за редовног професора социологије 1964. и на којем је радио све до болести.[1][4][2][3][6]
Научни рад[уреди | уреди извор]
Био је један од пионира и оснивача социологије у новој Југославији педесетих година. Главне области његовог научног рада су биле општа теорија и историја социолошке мисли, социологија религије и политичка социологија.[4] Аутор је уџбеника марксистичке социологије — „Основи опће социологије”. Осим изучавања социологије унутар марксистичке теорије, бавио се и теоријским наслеђем оснивача модерне социологије, Сен Симона и Огиста Конта.[1][3] Објавио је већи број радова у многим научним часописима (Сарајево, Београд, Загреб, Љубљана).[2]
Изабрана биоблиографија[уреди | уреди извор]
- Основи опће социологије, Загреб, 1968; COBISS.SR 153768455
- Саинт-Симон и Аугусте Цомте, Загреб, 1966; COBISS.SR 96887047
- Космополитизам и пролетерски интернационализам, Сарајево, 1959; COBISS.SR 84385031
- Како је постала религија, Сарајево, 1957; COBISS.SR 42843655
- Поријекло и друштвена улога религије, Загреб, 1950; COBISS.SR 13725959
- Основи марксистичке социологије, Београд, 1968; COBISS.SR 161706503
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Politička misao, god. 17, br. 1—2 (1980). стр. 200—201.
- ^ а б в Марушић 1998.
- ^ а б в г Premec (2011). стр. 201—202.
- ^ а б в „Fiamengo, Ante”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 7. 5. 2016.
- ^ Premec (2011). стр. 199;201—202.
- ^ а б Premec (2010). стр. 241.
Литература[уреди | уреди извор]
- „ИН МЕМОРИАМ: Проф. др. Анте Фиаменго”. Политичка мисао : часопис за политологију. Загреб: Факултет политичких знаности Свеучилишта у Загребу. 17 (1—2): 200—201. 1980.
- Марушић, Анте (1998). „ФИАМЕНГО, Анте”. Хрватски биографски лексикон. Загреб: Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“. 4: 197.
- Премец, Владимир (2010). „Повијест Одсјека за филозофију и социологију, хронологијски, према избору асистената и наставника” (ПДФ). Дијалог : Часопис за филозофију и друштвену теорију. Сарајево: Центар за филозофска истраживања Академије Наука и Умјетности Босне и Херцеговине. XVI (3—4): 241—246. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 02. 2019. г. Приступљено 04. 04. 2019.
- Премец, Владимир (2011). „Одсјек за филозофију и социологију” (ПДФ). Дијалог : Часопис за филозофију и друштвену теорију. Сарајево: Центар за филозофска истраживања Академије Наука и Умјетности Босне и Херцеговине. XVII (3—4): 199—207. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 04. 2019. г. Приступљено 04. 04. 2019.
- Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеву (1950–2010), Филозофски факултет, Сарајево 2010, 63-64.