Антиинфламаторни лек

С Википедије, слободне енциклопедије

Антиинфламаторни лекови су супстанце које редукују инфламацију. У ову групу лекова се убраја половина постојећих аналгетика, јер они умањују бол умањењем запаљења. За разлику од њих опиоиди делују на централни нервни систем.

Лекови[уреди | уреди извор]

Стероиди[уреди | уреди извор]

Многи стероиди, специфично глукокортикоиди, редукују инфламацију или отеклине путем везивања за глукокортикоидне рецепторе. Ови лекови се често називају кортикостероидима.

Нестероидни антиинфламаторни лекови[уреди | уреди извор]

Нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИД), ублажују бол поништавањем дејства ензима циклооксигеназа (ЦОX). Тај ензим синтетише простагландине, који узрокују инфламацију. НСАИД лекови спречавају синтезу простагландина, те редукују или елиминишу бол. Неки од лекова ове групе у широкој употреби су: аспирин, ибупрофен, и напроксен.

Постоје аналгетици који се обично сматрају антиинфламаторним лековима, мада немају таково дејство. Пример таквог лека је парацетамол (ацетаминофен, Тyленол). За разлику од НСАИД лекова, који редукују бол и инфламацију инхибицијом ЦОX ензима, парацетамол блокира преузимање ендоканабиноида,[1][2] чиме се само редукује бол.

Дуготрајна употреба НСАИД лекова може да узрокује гастричне ерозије, од који постају желидачни чиреви, и у екстреним случајевима озбиљна крварења, која могу да се заврше смртним случајем. Ризик од смрти услед употребе НСАИД лекова је 1 у 12.000 код одраслих особа узраста 16–45.[3] Ризик постаје скоро двадесет пута већи код особа старијих од 75 година.[3] Друге нуспојаве НСАИД лекова су погоршање астме и узроковање оштећења бубрега.[3] Осим аспирина, ови лекови такође повећавају ризик од инфаркта миокарда и можданог удара.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оттани, Алессандра; Леоне, Схеила; Сандрини, Мауризио; Феррари, Анна; Бертолини, Алфио (15. 2. 2006). „Тхе аналгесиц ацтивитy оф парацетамол ис превентед бy тхе блоцкаде оф цаннабиноид ЦБ1 рецепторс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 531: 280—281. ПМИД 16438952. дои:10.1016/ј.ејпхар.2005.12.015. 
  2. ^ Дани, Мéлина; Гуиндон, Јосéе; Ламберт, Цхантал; Беаулиеу, Пиерре (14. 11. 2007). „Тхе лоцал антиноцицептиве еффецтс оф парацетамол ин неуропатхиц паин аре медиатед бy цаннабиноид рецепторс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 573: 214—215. ПМИД 17651722. дои:10.1016/ј.ејпхар.2007.07.012. 
  3. ^ а б в „Табле 7”. НСАИДс анд адверсе еффецтс. Бандолиер. Архивирано из оригинала 18. 02. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2012. 
  4. ^ Трелле, Свен; Реицхенбацх, Степхан; Wандел, Симон; Хилдебранд, Пиус; Тсцханнен, Беатрице; Виллигер, Петер M.; Еггер, Маттхиас; Јüни, Петер (11. 1. 2011). „Цардиовасцулар сафетy оф нон-стероидал анти-инфламматорy другс: нетwорк мета-аналyсис”. Бритисх Медицал Јоурнал (Цлиницал ресеарцх ед.). 342: ц7086. ПМЦ 3019238Слободан приступ. ПМИД 21224324. дои:10.1136/бмј.ц7086.