Антрацен
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Anthracene
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.003.974 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C14H10 | |
| Моларна маса | 178,23 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојан |
| Густина | 1,25 g/cm³ na 19.85 °C, čvrsta materija 0.969 g/cm³ na 220 °C, tečnost |
| Тачка топљења | 218 °C (424 °F; 491 K) |
| Тачка кључања | 340 °C (644 °F; 613 K) |
| Растворљивост у други растварачи | вода: нерастворан метанол: 0.908 g/l хексан: 1.64 g/l |
| Опасности | |
ЕУ класификација (ДСД)
|
Опасан по окружење |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Антрацен је чврсти полициклични ароматични угљоводоник који се састоји од три спојена бензенска прстена.[5] Он је компонента камено-угљене смоле. Антрацен се користи у производњи црвене боје ализарина и других боја. Антрацен је безбојан али показује плави (400-500 nm флуоресцентни пик) под ултраљубичастим светлом.
Производња[уреди | уреди извор]
Антрацен се комерцијално добија из угљене смоле. Уобичајене нечистоће су фенантрен и карбазол. Класични лабораторијски метод припреме антрацена је циклодехидратација о-метил- или о-метилен-супституисаних диарилкетона такозваном Елбсовом реакцијом.
Реакције[уреди | уреди извор]
Антрацен се фотодимеризује дејством УВ светлости:
Димер је везан паром нових угљеник-угљеник веза, које су резултат [4+4] циклоадиције. Димер се враћа у антрацен термички или уз помоћ УВ зрачења испод 300 nm. Реверзибилна димеризација и фотохромске особине антрацена су база за више облика потенцијалне примене. Супституисани деривати антрацена се слично понашају. На реакцију утиче присуство кисеоника.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „НИСТ Цхемистрy WебБоок Антхрацене”.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
