Апетит

С Википедије, слободне енциклопедије

Апетит је жеља за једењем хране, понекад због глади. Привлачна храна може да стимулише апетит чак и када је глад одсутна, с тим да се апетит увелико може смањити ситошћу.[1] Апетит постоји у свим вишим формама живота, и служи да се регулише адекватан унос енергије за одржавање метаболичких потреба. Регулише се ускоузајамним дејством између пробавног тракта, адипозног ткива и мозга. Апетит има релативни однос с понашањем сваког појединца. Апетитно понашање, такође познато као понашање приступа, као и конзументно понашање, једини су процеси који укључују унос енергије — сва остала понашања утичу на ослобађање енергије. Када је неко напет, нивои апетита могу да се повећају и резултују повишеним уносом хране. Смањена жеља за једењем се назива термином анорексија, а полифагија (или „хиперфагија”) представља прекомерно једење. Дерегулација апетита доприноси анорексији нервоза, булимији нервоза, кахексији, преједању и поремећају опсесивног преједања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ E, Egecioglu; Skibicka KP; Hansson C; Alvarez-Crespo M; Friberg PA; Jerlhag E; Engel JA; Dickson SL (2011). „Hedonic and incentive signals for body weight control”. REVIEWS IN ENDOCRINE & METABOLIC DISORDERS. 12 (3): 141—151. PMC 3145094Slobodan pristup. PMID 21340584. doi:10.1007/s11154-011-9166-4. 

Литература[уреди | уреди извор]