Атентат

Atentat na Linkolna 1865. godine

Atentat (čiji naziv dolazi od latinskog glagola attentare, што значи „покушати“) у најширем смислу значи противправни напад на живот, имање или част некога. У том најширем смислу се нпр. нагло и неочекивано повећање пореза назива „атентатом на животни стандард“.

У ужем смислу се под појмом атентат подразумијева физички напад, односно убиство или покушај убиства тачно одређене особе, најчешће оне која има изузетну политичку, економску, културну или војну важност у некој држави, друштву или свијету. Такво убиство се по правилу чини с предумишљајем. Атентатори могу бити наручени, односно професионалне убице, али и особе фанатичних убеђења као и особе на чије мотиве утиче душевна болест.

Примери у историји су бројни и документовано је више случаја успелих и неуспелих атентата: на

• Цезара (44. п.н.е.),
• Мехмед-пашу Соколовића (1579)
• Абрахама Линколна (1865)
• Михаила Обреновића (1868)
• Александра II (1881)
• краљицу Елизабету (1898)
• Александра Обреновића (1903)
• Фрању Фердинанда (1914)
• Распућина (1916)
• Лењина (1918)
• Александра Карађорђевића (1934)
• Хитлера (1939. и 1944)
• Лава Троцког (1940)
• Хајдриха (1942)
• Гандија (1948)
• Анта Павелића (1959)
• Џона Кенедија (1963)
• Ли Харви Освалда (1963)
• Мартина Лутера Кинга (1968)
• Роберта Кенедија (1968)
• Роналда Регана (1981)
• Анвара ел Садата (1981)
• Индиру Ганди (1984)
• Улофа Палмеа (1986)
• Раџива Гандија (1991)
• Зорана Ђинђића (2003)
• Беназир Буто (2007)
• Оливера Ивановића (2018)
• Шинзо Абе (2022)

Уз појам атентат се у посљедње вријеме веже еуфемизам циљано убиство или вансудско погубљење односно атентати које војне, полицијске и обавјештајне снаге неких држава проводе против водећих представника терористичких и субверзивних организација.

Литература

• Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.