Атрезија танког црева

С Википедије, слободне енциклопедије
Атрезија црева

Атрезија танког црева или јејуноилеална атрезија је конгенитална аномалија континуитета црева, у којој постоји потпуна непролазност танког црева.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Танко црево у ових пацијената је скраћено, а често га прате и мултипле атрезије и малротација. Од типа атрезије зависи прогноза пацијента. Удружене аномалије су веома ретке. За разлику од атрезије у стенози танког црева постоји континуитет и црева и мезентеријума, а два сегмента су повезана кратким суженим, понекад ригидним делом.[1][2]

Класификација[уреди | уреди извор]

Јејуноилеалне атрезије се класификаују на четири типа, стим што је трећи подељен на две подгрупе.[3]

Класификација атрезије танког црева
Тип атрезије Карактеристике
Прва група Мембрана дели проксимални дилатирани и дистални колабирани крај црева. Црево и мезентеријум су у континуитету.
Друга група Слепо завршени крајеви црева су повезани фиброзном траком, а мезентеријум може бити, а и не мора, у континуитету
Трећа група

Прве подгрупе (ИИИа) — има крајеве који се слепо завршавају, не додирују и постоји дефект у мезентеријуму. Тип ИИИб има веома лошу прогнозу.

Друга подгрупа (ИИИб) — карактерише се крајевима који се не додирују, а поред дефекта у мезентеријуму доминира васкуларна аномалија мезенетријума, те се дисталне вијуге илеума снабдевају из колатерала десног колона, увијајући се око мезоа поипримајући изглед спирално ољуштене коре јабуке

Четврта група Ову групу карактеришу бројне инфекције.

Ембриологија[уреди | уреди извор]

Различите теорије покушавају да објасне настанак атрезије. По једнима узрокована је изостанком реканализације чврсте врпце, а по другима васкуларним поремећајима (васкуларне теорија).

Генетика[уреди | уреди извор]

Ова јејуноилеалн аномалија нема генетску основу, осим у случају типа ИИИб.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Јејуноилеалне атрезије чине 80–95% свих атрезија црева. Инциденција им је од 1:330 до 1: 1500 живорођених.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом доминирају следећп симптоми и знаци који се развијају одмах након рођења (од првог или другог дана живота):

Цревна опструкција

Код ниских опструкција доминира дистензија трбуха за разлику од високих, те се повраћање јавља касније.

Повраћање зеленог садржаја

Брзина јављања повраћања зависи од нивоа опструкције

Поремећена евакуација меконијалне столице

Она може бити потпуно одсутна, а може се јавити у мањој количини и код атрезије или стенозе.

Уколико се не дијагностикујена време, може довести до перфорације црева или развоја респираторног дистреса.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Пре рођења

Пренатално се види полихидрамнион, који указује на могућност постојања атрезије дигестивног тракта.

Након рођења

Након рођења дијагноза се поставља на основу нативне радиографије трбуха у стојећем ставу. Када се на радиографији констатује присуство хидроаеричних нивоа, треба посумњати на цревну опструкцију.

Контрастно испитивање, иригографија, ради се да би се разликовала атрезија танког и дебелог црева. Код атрезија танког црева колон је слабо развијен, некоришћен (микроколон). Уколико се ради о делимичној непролазности танког црева, ради се контрастно испитивање, пасажа, да би се установили природа и ниво препреке.

Терапија[уреди | уреди извор]

Конзервативна терапија

Чим се јаве први симптоми опструкције неопходно је пласирати назогастричну сонду ради декомпресије и спречавања аспирације. Укључује се интравенска рехидратација и дају антибиотици.

С обзиром да адинамични илеус може да потраје дуже време, укључује се тотална парентерална исхрана.

Хируршка терапија

Хируршко лечење подразумева одстрањење препреке и анастомозу црева којом се успоставља континуитет цревног лумена.[4]

Уколико је цревна вијуга изнад препреке дилатирана, неопходна је њена ресекција или сужавање да би се лакше успоставио мотилитет црева.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Преживљавање болесника за атрезијом црева износи 90%.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сингх V, Патхак M: Цонгенитал Неонатал Интестинал Обструцтион. Ретроспцетиве Аналyсис атТертиарy Царе Хоспитал. Ј Неонатал Сург 2016 Оцт 10. . дои:10.21699/јнс.в5и4393.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ Верма А, Раттан КН, Yадау Р. Неонатал Интестинал Обструцтион: А 15 Yеар Еxпериенце ина Тертиарy Царе Хоспитал. Ј Цлин Диагн Рес 2016; 10 (2): 10-13.
  3. ^ Мациеј Багłај: Конгенитална атрофија танког црева. У: Педијатријска хирургија . Јерзy Цзерник (ур.). Ед. I. Варшава: Wyдаwництwо Лекарские ПЗWЛ, 2005, стр. 164-80. ИСБН 83-200-3066-8 .
  4. ^ МацКинлаy ГА, Сургицал педиатрицс, У: МцИнтосх Н, ур. Форфар анд Арнеил'с Теxтбоок офПедиатрицс, Лондон: Елсевиер Лимитед; 2008. Стр 1603-1626.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Прем Пури: Неwборн Сургерy, 2003.
  • Самуелс МЕ, Мајеwски Ј, Алирезаие Н, Фернандез I, Цасалс Ф, Патеy Н, Децалуwе Х, Госселин I, Хаддад Е, Ходгкинсон А, Идагхдоур Y, Марцханд V, Мицхауд ЈЛ, Родригуе, M-А, Десјардинс С, Дубоис С, Ле Деист Ф, Аwадалла П, Раyмонд V, Маранда Б, Еxоме сеqуенцинг идентифиес мутатионс ин тхе гене ТТЦ7А ин Френцх-Цанадиан цасес wитх хередитарy мултипле интестинал атресиа. Ј Мед Генет 50: 324-329
  • Мисхаланy ХГ, Дер Калоустиан ВМ (1971) Фамилиал мултипле-левел интестинал атресиа: репорт оф тwо сиблингс. Ј Педиат 79: 124

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).