Аум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Аум (такође Ом), написан у деванагарију као , у санскриту познатијем као praṇava (प्रणव, дословно „да звучи гласно“) или auṃkāra (такође као Omkāra, ओंकार, дословно „слог auṃ“) је мистични или свети слог у индијским религијама, тј. у хиндуизму, будизму и ђаинизму.[1]

ОМ[уреди]

Санскритски појам који означава сагласност (отуда аналоган старогрчкој речи "амен").
Изворно аум, представља низ од три слова чији се смисао, по реду, различито тумачи:

  • као уважена замена за апсолутно, релативно, и однос међу њима;
  • за будно стање, стање сна, и уснулост без снова (читав слог означава Брамана ,,који пребива у срцу свега");
  • за три божанства хинду тројства: Брама - онај који ствара, Вишну - онај који негује, Шива - онај који разара; а такође се односи и на три света.

Ова се реч, у списима Иса, Мундака, Таиттирија и Чандогја упанишаде, користи да означи свет у целости као и његове делове; затим, уместо прошлости, садашњости и будућности, као и уместо речи атман, што значи суштина свих ствари. У спису Чандогја, ом значи бесмртност, у Маитрајани "основни звук", а у спису Катха тврди се да се посредством ове речи може досећи Браман. Ом тако прераста у мистичан и свети слог за читав хиндуизам, и ставља се на почетак и на крај сваког светог напева. Осим тога он је постао мантра, а у писаној форми мандала, ради употребе при религиозном посредовању и религиозном посвећењу.[2]

ОМ МАНИ ПАДМЕ ХУМ[уреди]

На санскриту ("Гле, драгуљ у лотосу"), од речи мани ("драгуљ") и падме ("лотос").
Најчувенија мантра тибетанских молитви, која је с временом, кроз безброј револуција, потиснула конкурентске напеве. Овај напев је у неизмењеном облику допро до Тибета у 17. или 18. веку из индијског тантричког будизма. Довођење у везу драгуља и лотосовог цвета упућује на заједницу мушких и женских принципа.

  1. Средишњу улогу у тибетанском будизму има мантра Аволакитешвара, под именом Бодисатва. Понављањем молитве призива се божанство. При посвећењу, Тибетанци изговарају молитву у шест делова, при чему одашиљу светлост којом отклањају зло и доносе блаженство и мир, не само себи, већ и свим осталим бићима.
  2. Шест слогова мантре сматрају се за шест буда, шест боја и шест "царстава све¬сних бића", у самом средишту култа Аволакитешвара, где се мантра изговара шест пута на сваких 12 сати дана и ноћи.

Референце[уреди]

  1. ^ Филозофија и религија : источна и западна мисао : речник / Виљем Риз ; превели са енглеског Јован Бабић ... [ет ал.]. Београд : Дерета, 2004 (Београд : Дерета).
  2. ^ Кратка историја идеја : религија и филозофија у прошлости и данас : уџбеник за средње школе и факултете / Линда Смит, Вилијам Рејпер ; превео Небојша Радосављевић. Београд : Народна књига - Алфа, 2005