Азот диоксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азот диоксид
Скелетал формула оф нитроген диоxиде wитх соме меасурементс
Спацефилл модел оф нитроген диоxиде
Назив по класификацији Диоксидоазот[1] (адитив)
Други називи азот(IV) оксид[1]
Идентификација
CAS регистарски број 10102-44-0 ДаY
PubChem[2][3] 3032552
ChemSpider[4] 2297499 ДаY
ЕИНЕЦС број 233-272-6
УН број 1067
ChEBI 33101
RTECS QW9800000
Гмелин Референца 976
Jmol-3D слике Слика 1
Слика 2
Слика 3
Својства
Молекулска формула NO
2
Моларна маса 46.0055 g mol-1
Тачна маса 45.992903249 g mol-1
Агрегатно стање наранџасти гас
Густина 2.62 g dm-3
Тачка кључања

21 °C, 294 К, 70 °F

Растворљивост у води Реагује
Напон паре 98.80 kPa (ат 20 °C)
Индекс рефракције (nD) 1.449 (на 20 °C)
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Диедрално дигоналан
Хазарди
Безбедносни списак ICSC 0930
GHS grafikoni The flame-over-circle pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The corrosion pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) Шаблон:GHS06
GHS signalna reč Opasnost
H270, H314, H330
P220, P260, P280, P284, P305+351+338, P310
Very Toxic T+
R-oznake R26, R34, R8
S-oznake (S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Azot pentoksid

Azot tetroksid
Azot trioksid
Azot monoksid
Azot suboksid

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) материјала

Азот диоксид је хемијско једињење са формулом НО
2
. Он је један од неколико оксида азота. НО
2
је интермедијар у индустријској синтези азотне киселине. Милиони тона ове киселине се произведу сваке године. Овај црвено смеђи токсични гас има карактеристични оштар мирис. Он је загађивач ваздуха. Азот диоксид је парамагнетичан повијени молекул са C2v симетријом.

Особине[уреди]

Азот диоксид има моларну масу од 46.0055, те је тежи од ваздуха, чија просечна моларна маса је 28.8. На основу закона о идеалним гасовима, NO2 је гушћи од ваздуха.

Дужина везе између атома азота и кисеоника је 119.7 pm. Ова дужина везе је конзистентна са редом везе од један и једна четвртина, као у озону3). Основно електронско стање азот диоксида је стање дублета, пошто постоји један неспарени електрон који је делокализован преко обе везе.

Појава[уреди]

-НО- постоји у равнотежи са азот тетроксидом (N
2
O
4
):

2 NO
2
је у еквилибријуму са N
2
O
4

Равнотежа је карактерисана са -1=ΔХ = −57.23 кЈ/мол-, те је реакција егзотермна. На вишим температурама равнотежа се помера на лево. Безбојни дијамагнетик -Н- се може добити као чврста материја са тачком топљења на −11.2 °C.[5]

Припрема и реакције[уреди]

Азот диоксид типично настаје путем оксидације азот моноксида кисеоником у ваздуху:[5]

2 NO + O
2
→ 2 NO
2

У лабораторијским условима, NO
2
се може припремити путем двостепене процедуре топлотном декомпозицијом азот пентоксида, који се добија дехидрацијом азотне киселине:

2 HNO
3
N
2
O
5
+ H
2
O
2 N
2
O
5
→ 4 NO
2
+ O
2

Термална декомпозиција неких металних нитрата такође производи NO
2
:

2 Pb(NO
3
)
2
→ 2 PbO + 4 NO
2
+ O
2

Алтернативно, редукција концентроване азотне киселине металом (као што је бакар) се може користити.

4 HNO
3
+ Cu → Cu(NO3)2 + 2 NO
2
+2 H2O

Финално додавањем концентроване азотне количине калају настаје NO
2
и калајна киселина као споредни производ.

4HNO3 + Sn → H2O + H2SnO3 + 4 NO2

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „нитроген диоxиде (ЦХЕБИ:33101)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте. 13. 1. 2008. Маин. Приступљено 4. 10. 2011. 
  2. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy. 15 (23-24): 1052—7. дои:10.1016/ј.друдис.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  3. Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ. 2 (1): 3. дои:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  5. 5,0 5,1 Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5. 

Спољашње везе[уреди]