Бајо Џаковић
Бајо Џаковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 27. мај 1960. |
| Место рођења | Светозарево ФНРЈ |
| Датум смрти | 2. октобар 2018. (58 год.) |
| Место смрти | Јагодина Србија |
Бајо Џаковић (Светозарево, 27. мај 1960 — Јагодина, 2. октобар 2018) био је српски новинар, књижевник и главни уредник Информативног портала Српско перо.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 27. маја 1960. године у Светозареву. Завршио је Педагошку академију у Јагодини, а потом Правни факултет (први степен) у Крагујевцу.
Од 1975. године објављује песме, приче, књижевну критику и публицистику у преко сто гласила у земљи и иностранству, а заступљен је у више стотина антологија и књижевних зборника и превођен на десетак европских језика.[1] Објавио је преко 40 ауторских књига (од чега 28 књига поезије) и и приредио исто толико антологија и књижевних зборника. Најпознатије су му песничке књиге „Зар то ја причам”, „Најлепша”, „Живо небо” (изабране песме) „Песме о сновима”, „Чему поезија”, „Цепај Каталински” и „Певам живот свој” (најлепши стихови), потом „Антикварница и друге приче”, „Прича о побратиму” (монодрама), „Књига сећања”- 150 година позоришног живота у Јагодини, Антологије – Савремена књижевност Поморавља и 30 година „Српског пера” и друге.[2]
Наградјиван бројним и значајним књижевним и друштвеним наградама и признањима (од Октобарске награде града Јагодине и награде „Светозар Марковић”, преко „Златног Орфеја”, „Златне значке” Културно – просветне заједнице Србије, „Златног слова”, „Златне повеље „ Српског пера”, „Смелог цвета” итд. до награда „Раваничанин”, „Блажо Шћепановић”, „Душан Срезојевић”, „Песничка хрисовуља”, „Живојин Павловић”, Почасне плакете УКС-а, награде Интернационалне Академије „Иво Андрић” за најбољу књигу и других.
Био је уредник више књижевних гласила („Доба”, „Ново доба”, „Гамбит”, „Дани” итд), председник Подружнице УКС-а за Поморавски округ у више мандата, а један је од оснивача и садашњи уметнички директор књижевног фестивала „Српско перо”.
По њему је названа Награда „Бајо Џаковић”, први добитник био је Бранислав Зубовић 2020. године.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
