Бензамид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Benzamid
| |
| Други називи
Амид бензојеве киселине, фенил карбоксамид, бензоиламид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.207 |
| EC број | 200-227-7 |
| КЕГГ[1] | |
| RTECS | ЦУ8700000 |
| |
| Својства | |
| C7H7NO | |
| Моларна маса | 121,14 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | нечисто бела чврста материја |
| Густина | 1,341 g/cm3 |
| Тачка топљења | 127 - 130 °C |
| Тачка кључања | 288 °C (550 °F; 561 K) |
| 13 g/l | |
| Киселост (пКа) | 23.35 (у DMSO-у) |
| Опасности | |
ЕУ класификација (ДСД)
|
Штетан (Xn) |
| R-oznake | R22 R40 |
| S-oznake | S36/37/39 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | 180 °C |
| 500 °Ц (932 °Ф; 773 К) | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Бензамид је чврста материја нечисто беле боје са хемијском формулом C6H5CONH2. Бензамид је дериват бензојеве киселине.[4] Ова материја је у малој мери растворна у води. Растворна је многим органским растварачима.[5][6]
Хемијски деривати[уреди | уреди извор]
Постоје бројни субституисани бензамиди. Међу њима су:
- Антиеметици/Прокинетици
- Ализаприд
- Бромоприд
- Цинитаприд
- Цисаприд
- Клебоприд
- Дазоприд
- Домперидон
- Итоприд
- Метоцлопрамид
- Мосаприд
- Пруцалоприд
- Рензаприд
- Триметобензамид
- Закоприд
- Други
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
