Бензотиофен
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Benzo[b]thiophene
| |
| Други називи
1-Бензотиофен
Тианафтхен Бензотиофуран | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.002.178 |
| RTECS | 202-395-7 |
| |
| Својства | |
| C8H6S | |
| Моларна маса | 134,20 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Wхите солид |
| Густина | 1,15 g/cm3 |
| Тачка топљења | 32 °C (90 °F; 305 K) |
| Тачка кључања | 221 °C (430 °F; 494 K) |
| Opasnosti | |
| R-oznake | R22 |
| S-oznake | S22 S24/25 |
| Tačka paljenja | 110 °C |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Тиофен Индол Бензофуран |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Бензотиофен је ароматично органско једињење са молекулском формулом C8H6S.[3] Његов мирис је сличан нафталину. Он се природно јавља као састојак нафти-сродних депозита, као што је лигнитни катран. Бензотиофен нема примену у домаћинству. Он се примарно користи у индустрији и истраживањима.
Као хетероциклично једињење, бензотиофен се користи у исраживањима као почетни материјал за синтезу већих, често биоактивних молекула. Он је компоненета хемијских структура фармацеутских лекова као што су ралоксифен, зилеутон, и сертаконазол. Он се такође користи у производњи боја као што је тиоиндиго.
Његова ароматичност га чини релативно стабилним, мада је као хетероциклично једињење, он садржи реактивна места која омогућавају функционализацију.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ „1-Бензотхиопхене ат Сигма-Алдрицх”.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
