Бета оксидација
Бета оксидација је процес којим се масне киселине, у облику Ацил-КоА молекула, разлажу у митохондрији и/или у пероксизомима до Ацетил-КоА, почетног молекула Кребсовог циклуса.[1][2][3]
Бета оксидација масних киселина обухвата три степена:
- Активација масних киселина у цитосолу
- Транспорт масних киселина у митохондрије (пренос карнитина)
- Бета оксидација у митохондријалном матриксу
Масне киселине се оксидују у већини ткива у телу. Мозак их користи у веома малој мери, док еритроцити и адренална медула не могу да их користе.
Активација масних киселина[уреди | уреди извор]
Слободне масне киселине могу да прођу кроз ћелијску мембрану јер су слабо растворне у води и високо растворне у масти. У цитосолу активацију масних киселина катализује ацил CoA синтетаза дугачких масних киселина. Масне киселине реагују са АТП-ом и настају масни ацил аденилат и неоргански пирофосфат. Накнадном реакцијом са слободним коензимом А се формирају масни ацил-CoA естар и АМП. Масни ацил-CoA затим реагује са карнитином да формира ацилкарнитин, који се транспортује кроз унутрашњу митохондријску мембрану мононатријум глутаматом.
[уреди | уреди извор]
Унутар митохондрије, сваки циклус β-оксидације у коме се ослобађа дво-угљенична јединица ацетил CoA, се састоји од секвенце четири реакције:
Опис | Дијаграм | Ензим | Крајњи продукт |
Дехидрогенација ФАД-ом: Први корак је оксидација масне киселине ацил-CoA-дехидрогеназом. Тај ензим катализује формирање двоструке везе између C-2 и C-3. | ацил CoA дехидрогеназа | транс-Δ2-еноил-CoA | |
Хидратација: Следећи корак је хидратација везе између C-2 и C-3. Ова реакција је стереоспецифична, и само се L изомер формира. | еноил CoA хидратаза | L-β-хидроксиацил CoA | |
Оксидација НАД+-ом: Трећи корак је оксидација L-β-хидроксиацил CoA посредством NAD+-а. Тиме се конвертује хидроксилна група у кетонску групу. | L-β-хидроксиацил CoA дехидрогеназа | β-кетоацил CoA | |
Тиолиза: Финални корак је одвајање β-кетоацил ЦоА тиолном групом другог CoA молекула. Тиол се умеће између C-2 и C-3. | β-кетотиолаза | Ацетил CoA молекул, и ацил CoA молекул који је краћи за два угљеника |
Овај процес се наставља док се цео ланац не подели у ацетил CoA јединице. У финалном циклусу се формирају два ацетил CoA молекула, уместо једног ацил CoA и једног ацетил CoA.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хемијска логика метаболизма масних киселина
- Биохемија, 2002
- Анимација Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2012)