Библиотека Александрина

С Википедије, слободне енциклопедије

Библиотека Александрина
арап. مكتبة الإسكندرية
Оснивање16. октобар 2002. год.; пре 21 године (2002-10-16)
ЛокацијаАлександрија, Египат
Египат
Координате31° 12′ 32″ С; 29° 54′ 33″ И / 31.208889° С; 29.909167° И / 31.208889; 29.909167
ВрстаНационална библиотека
Чланови16.322 (2012)
ДиректорДр Ахмед Абдулах ал Зајед
Веб-сајтwww.bibalex.org

Библиотека Александрина (Библиотека Александрија; арап. مكتبة الإسكندرية Мактабат Ел-Искандарīyах)[1] главна је библиотека и културни центар лоциран на обали Медитеранског мора у египатском граду Александрија. Она је истовремено комеморација Александријске библиотеке[2] која је изгубљена у античким временима, и покушај да поново ревоцира део сјаја који ранији центар учења и ерудиције представљао.

Библиотека Алекаандрина
Библиотека Александрина

Идеја о оживљавању старе библиотеке датира из 1974. године када је комисија коју је основао Александријски универзитет одабрала земљиште за своју нову библиотеку. Радови на изградњи почели су 1995. године, а након што је потрошено око 220 милиона америчких долара, комплекс је званично отворен 16. октобра 2002. Библиотека је 2009. добила донацију од 500.000 књига од Националне библиотеке француске (БнФ). Овај поклон чини Библиотеку Алекандрину шестом по величини франкофонском библиотеком на свету.[3]

Библиотека има простор на полицама за осам милиона књига, а главна читаоница покрива 20.000 квадратних метара (220.000 квадратних стопа). У комплексу се налази и конференцијски центар; специјализоване библиотеке за карте, мултимедијска секција, део за слепе и слабовиде, младе и децу; четири музеја; четири уметничке галерије за привремене изложбе; 15 сталних изложби; планетаријум; и лабораторија за рестаурацију рукописа.

Историја[уреди | уреди извор]

Медитеранска страна библиотеке
Унутрашњост библиотеке Александрина

Идеја о оживљавању старе библиотеке датира још из 1974. године, када је одбор који је основао Универзитет у Александрији изабрао земљиште за своју нову библиотеку, између кампуса и обале мора, у близини места где је некада стајала древна библиотека. Рекреацију древне библиотеке не само да су прихватили други појединци и агенције, већ су јој пружили подршку египатски политичари. Један од водећих присталица пројекта био је бивши египатски председник Хосни Мубарак; УНЕСЦО је такође брзо прихватио концепт давања медитеранском региону центра културне и научне изврсности. Конкурс за архитектонски дизајн организовао је УНЕСЦО 1988. године како би се одабрао дизајн достојан локације и његове баштине. На конкурсу је победила норвешка архитектонска фирма Снехета, међу више од 1.400 пријава. Прва обећања дата су за финансирање пројекта на конференцији одржаној 1990. године у Асуану: $65 милиона УСД, углавном из држава МЕНА. Грађевински радови започели су 1995. и након што је утрошено око 220 милиона америчких долара, комплекс је званично отворен 16. октобра 2002.[4][5]

Библиотека Александрина је тројезична, садржи књиге на класичном арапском, енглеском и француском језику. Године 2010. библиотека је добила донацију у износу од 500.000 књига од Националне библиотеке Француске (Bibliothèque nationale de France, BnF). Поклон чини библиотеку Александрина шестом највећом франкофонском библиотеком на свету. Ова библиотека је сада и највеће складиште француских књига на Блиском Истоку и Северној Африци, надмашивши оне из Туниса, Алжира и Марока, поред тога што је главна француска библиотека у Африци.[6]

Особине грађевине и библиотеке[уреди | уреди извор]

Димензије пројекта су огромне: библиотека има полице за осам милиона књига,[7] са главном читаоницом која покрива 20.000 м2 (220.000 сq фт) на једанаест каскадних нивоа. У комплексу се налази конвенциони центар; специјализоване библиотеке за мапе, мултимедије, слепе и слабовидне, младе особе и за децу; четири музеја;[7] четири уметничке галерије за привремене изложбе; 15 сталних изложби; планетаријум;[7] и лабораторија за рестаурацију рукописа.

Архитектура библиотеке подједнако је упечатљива.

Главна читаоница налази се испод крова са стакленим панелима високим 32 метра, нагнутом према мору попут сунчаног часовника и промера око 160 м у пречнику.

Зидови су од сивог асуанског гранита, уклесани натписима на 120 различита људска писама.[7]

Збирке у библиотеци Александрина дониране су из свих крајева света. Шпанци су донирали документе који су детаљно описују њихов период владавине Мавра. Французи су такође даровали, поклањајући библиотечке документе која се односе на изградњу Суеског канала.[7][6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рицхард, Памела Спенце; Wиеганд, Wаyне А.; Далбелло, Марија (26. 5. 2015). А Хисторy оф Модерн Либрариансхип: Цонструцтинг тхе Херитаге оф Wестерн Цултурес. Либрариес Унлимитед. стр. 170. ИСБН 978-1610690997. Приступљено 3. 7. 2020. 
  2. ^ Мурраy, Стуарт (2009). Тхе либрарy : ан иллустратед хисторy. Неw Yорк, НY: Скyхорсе Пуб. стр. 17. ИСБН 978-1-61608-453-0. ОЦЛЦ 277203534. 
  3. ^ „Топ 100 Ларгест Либрариес Ин Тхе Wорлд - П35. Библиотхеца Алеxандрина - Алеxандра, Егyпт.”. WЦСА Wорлд. 12. 7. 2017. Архивирано из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2022. 
  4. ^ Алеxандрина
  5. ^ Цларе Давиес. „Арцхиве Мап: Егyпт” (ПДФ). Спеак Меморy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 6. 10. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2014. 
  6. ^ а б А Донатион оф Халф Миллион Боокс фром Франце то тхе БА Архивирано 2012-07-19 на сајту Archive.today, 1 December 2009, Bibliotheca Alexandrina
  7. ^ а б в г д Planet, Lonely. „Bibliotheca Alexandrina - Lonely Planet”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 18. 5. 2016. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]