Бифепрунокс

С Википедије, слободне енциклопедије
Бифепрунокс
IUPAC име
7-[4-(бифенил-3-илметил)пиперазин-1-ил]-1,3-бензоксазол-2(3H)-он
Идентификатори
CAS број350992-10-8 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 208951
ChemSpider181044 ДаY
UNIIAP69E83Z79 ДаY
ChEMBLCHEMBL218166
Хемијски подаци
ФормулаC24H23N3O2
Моларна маса385,458 g/mol
  • O=C2Oc1c(cccc1N2)N5CCN(Cc4cccc(c3ccccc3)c4)CC5
  • InChI=1S/C24H23N3O2/c28-24-25-21-10-5-11-22(23(21)29-24)27-14-12-26(13-15-27)17-18-6-4-9-20(16-18)19-7-2-1-3-8-19/h1-11,16H,12-15,17H2,(H,25,28) ДаY
  • Key:CYGODHVAJQTCBG-UHFFFAOYSA-N ДаY

Бифепрунокс (DU-127,090) је атипични антипсихотик. Он заједно са SLV313, арипипразолом, и SSR-181507 поседује комбинацију минималног агонизма за D2 рецептор и 5-HT агонизма.[1]

Механизам дејства бифепрунокса се разликује од конвенционалних типичних и атипичних антипсихотика. Типични антипсихотици, попут хлорпромазина и халоперидола су потентни D2 антагонисти. Атипични антипсихотици почевши од клозапина, који су класификовани као мултирецепторка једињења, делују као агонисти на 5-HT1A и антагонисти на D2 рецепторима. Бифепрунокс и други новији атипични антипсихотици уместо тога су антагонисти D2 рецептора, и делују као парцијални агонисти као и антагонисти на 5-HT1A рецепторима.[2]

Цхемистрy[уреди | уреди извор]

Један од могућих синтетичких путева је:[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цуисиат С, Боурдиол Н, Лацхарме V, Неwман-Танцреди А, Цолпаерт Ф, Вацхер Б (2007). „Тоwардс а неw генератион оф потентиал антипсyцхотиц агентс цомбининг Д2 анд 5-ХТ1А рецептор ацтивитиес”. Ј. Мед. Цхем. 50 (4): 865—76. ПМИД 17300168. дои:10.1021/јм061180б. 
  2. ^ Бардин L; Ауцлаир А; Клевен МС; et al. (2007). „Пхармацологицал профилес ин ратс оф новел антипсyцхотицс wитх цомбинед допамине Д2/серотонин 5-ХТ1А ацтивитy: цомпарисон wитх тyпицал анд атyпицал цонвентионал антипсyцхотицс”. Бехав Пхармацол. 18 (2): 103—18. ПМИД 17351418. дои:10.1097/ФБП.0б013е3280ае6ц96. 
  3. ^ Феенстра, Р. W.; де Моес, Ј.; Хофма, Ј. Ј.; Клинг, Х.; Куиперс, W.; Лонг, С. К.; Тулп, M. Т. M.; ван дер Хеyден, Ј. А. M.; Крусе, C. Г.; Биоорг. Мед. Цхем. Летт. (2001). „Неw 1-арyл-4-(биарyлметхyлене)пиперазинес ас потентиал атyпицал антипсyцхотицс схаринг допамине Д2-рецептор анд серотонин 5-ХТ1А-рецептор аффинитиес”. 11: 2345. дои:10.1016/С0960-894X(01)00425-5. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).