Билатериа

С Википедије, слободне енциклопедије

Билатерија
Временски распон: Едијакаријумсадашњост,[1] 555–0 Ма
Разноврсност билатеријана.
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Кладус: ПараХоxозоа
Кладус: Билатериа
Hatschek, 1888
Списак раздела
Раздели
Синоними

Триплобласти Ланкестер, 1973

Bilateralia, билатералија или билатерија су животиње са двобочном (билатералном) симетријом, тј. немају чеону ("предњу") и задњу страну наго леђну (горњу, дорзалну) и трбушну (доњу, вентралну); зато такође имају десну и леву страну тела. Насупрот радијално симетричним животињама, као што су медуза и већина Echinodermata имају горњу и доњу страну, али не и чело и зачеље, као што су сунђери, жарњаци, Placozoa и Ctenophora. Код већег дела, билатерални ембрији су триплобластични, што значи да имају три заметна слоја: ендодерм, мезодерм и ектодерм. Готово сви су билатерално симетрични, или приближно тако; највише изнимки је код Echinodermata, који као одрасли имају готово идеалну радијалну симетрију, али су билатерално симетрични у ларвеном стадију.[2][3][4].

Осим неколико група животиња (као што су Platyhelminthes и Gnathostomulida), билатералија имају комплетан пробавни тракт, са засебним устима и анусом. Неки билатерални организми немају телесну шупљину (Acoelomata], односно Platyhelminthes, Gastrotricha и Gnathostomulida), док други имају примарне телесне шупљине (које произлазе из бластоцела, као код Pseudocoelomata) и / или средње шупљине (које се појављују де ново, на пример, целом).

Еволуција[уреди | уреди извор]

Илустрација различитих типова симетрије код неких облика живота

Хипотетични најближи древни заједнички предак билатералије је означен као Urbilaterian.[5][6]

Природа првих билатералних животиња је ствар расправе. Једна страна предлаже да су ацеломате изњедриле остале групе (планулоидно-ацелоидна хипотеза Лудвига фон Графа, Мечникова, Либи Хајман или Салвини Плавена), а други представљају да су прве билатералне животиње биле организми са целомом, а главни ацеломатне групе животиња Plathelmintes (пљоснате глисте) и Gastrotricha (трбодлаци) су, према њима, секундарно изгубиле телесну шупљину (архицеломатна хипотеза и њене варијације, које су предложили Ернст Хенкел или Адам Сеџвик) и преко bilaterogastrea (Геста Јегурстен) или Trochaea (Нилсен).

Први докази о првим билатералним животињама су фосилни траговима у едиакаријским седиментима, а први веродостојни фосил билатералне животиње Kimberella, који датира од пре 555 милиона година. Ранији фосили су спорни. Фосилни облик Vernanimalcula може припадати најранијој познатој групи билатералних животиња, али такође може представљати испуњених мехур. Фосилна емброни су познати из целог периода постојања Vernanimalcula (пре око 580 милиона година), али нити један од њих нема обилежја билатералних животиња. Бароус верује да су облици билатералних животиња пронађени у Tacuarí формацији, Уругвај, а верује се да су постојали пре најмање 585 милиона година.[7]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Билатерални организми се сврставају у два главна натколена (главне лозе). Од деутеростомиа то су Echinodermata, жироглавци, Chordata и неколико мањих група животиња. Код протостомиа је укључена већина осталих, као што су Артхропода, колутићавци с, мехкушци Платхелминтес и тако даље. Међу њима постоји неколико разлика, поглавито у томе како се развија ембрион. Конкретно, први отвор ембриона код протостома постаје уста, а код деутеростома анус. Многи таксономи сада међу протостомама признају још најмање два натколена: најпре су предложене Ecdysozoa. Неки истраживачи су такође препознали још и наткољено Platyzoa, а други одбацују монофилетско порекло Platyzoa. Посебно је тешко класификовати стреличасте црве, с тим да их неки таксономи стављају међу деутеростоме, а други у протостомиа. Две најновије студије су тражиле одговор на питање да ли су стреличасти црви у почетку имали билатерална обележја.[8]

Следи приказ модерне (2011) општеприхваћене филогеније, иако је положај појединих грана још увек контроверзан, а и стабло се знатно променило у раздобљу од 2000. до 2010. године.[9][10][11]

Xenoturbellida

Acoelomorpha

Nemertodermatida

Acoela

Nephrozoa*
Deuterostomia*
Chordata

Cephalochordata

Olfactores

Urochordata

Craniata

Ambulacraria

Echinodermata

Hemichordata

Protostomia*

Chaetognatha

Ecdysozoa*
Nematozoa

Nematoda

Nematomorpha

Tardigrada

Onychophora

Arthropoda

Scalidophora

Priapulida

Loricifera

Kinorhyncha

Spiralia*
Polyzoa

Bryozoa

Entoprocta

Cycliophora

Trochozoa*

Annelida

Mollusca

Nemertea

Brachiopoda

Phoronida

Platyzoa*

Gastrotricha

Platyhelminthes

Gnathifera

Gnathostomulida

Micrognathozoa

Rotifera

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мартин, M. W.; Гразхданкин, D. V; Боwринг, С. А; Еванс, D. А; Федонкин, M. А; Кирсцхвинк, Ј. L. (5. 5. 2000). „Аге оф Неопротерозоиц билатариан [сиц] бодy анд траце фоссилс, Wхите Сеа, Руссиа: имплицатионс фор метазоан еволутион”. Сциенце. 288: 841—5. ПМИД 10797002. дои:10.1126/сциенце.288.5467.841. 
  2. ^ Софраџија А.; Шољан, D.; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6. 
  3. ^ Хаџиселимовић Р.; Маслић Е. (1999). Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево Публисхинг, Сарајево. ИСБН 978-9958-21-091-4. 
  4. ^ Маyр Е. (1963). Анимал специес анд еволутион (1ст ед.). Цамбридге: Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-03750-2. 
  5. ^ Кнолл, Андреw Х.; Царролл, Сеан Б. (25. 6. 1999). „Еарлy Анимал Еволутион: Емергинг Виеwс фром Цомпаративе Биологy анд Геологy”. Сциенце. 284 (5423): 2129—2137. дои:10.1126/сциенце.284.5423.2129. 
  6. ^ Балавоине, Гуиллауме, & Адоутте, Андре. 2003. Тхе сегментед Урбилатериа: А тестабле сценарио. Интегративе & Цомпаративе Биологy, 43: 137–147. Фоунд ат [1] — УРЛ ретриевед Новембер 15, 2006
  7. ^ Аубет, Наталие Р.; et al. (29. 6. 2012). „Билатериан бурроwс анд гразинг бехавиор ат >585 миллион yеарс аго”. Сциенце. Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце. 336 (6089): 1693+. дои:10.1126/сциенце.1216295. 
  8. ^ Халанyцх, К.; Бацхеллер, Ј.; Агуиналдо, А.; Лива, С.; Хиллис, D.; Лаке, Ј. (17. 3. 1995). „Евиденце фром 18С рибосомал ДНА тхат тхе лопхопхоратес аре протостоме анималс”. Сциенце. 267 (5204): 1641—1643. ПМИД 7886451. дои:10.1126/сциенце.7886451. 
  9. ^ Едгецомбе, Грегорy D.; Гирибет, Гонзало; Дунн, Цасеy W.; Хејнол, Андреас; Кристенсен, Реинхардт M.; Невес, Рицардо C.; Роусе, Грег W.; Wорсаае, Катрине; Сøренсен, Мартин V. (јун 2011). „Хигхер-левел метазоан релатионсхипс: рецент прогресс анд ремаининг qуестионс”. Органисмс, Диверситy анд еволутион. 11 (2): 151—172. дои:10.1007/с13127-011-0044-4. 
  10. ^ Ниелсен, C. 2001. Анимал Еволутион: Интеррелатионсхипс оф тхе Ливинг Пхyла. Сецонд Едитион. Оxфорд Университy Пресс, Оxфорд.
  11. ^ „Билатериа”. Трее оф Лифе Wеб Пројецт. 2002. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]